KOLARAC SLAVI I UZ BETOVENA

Tada će biti izvedena "Deveta simfonija" Ludviga van Betovena, pod dirigentskom palicom Srbe Dinića. Kao solisti će nastupiti sopran Sonja Šarić, alt Jelena Končar, tenor Stevan Karanac i bas Goran Krneta.

Kolarčeva zadužbina na Studentskom trgu 5 otvorena je 4. februara 1932. koncertom Beogradske filharmonije, kojom je dirigovao Stevan Hristić. U Velikoj sali do danas je održano više od 18.000 koncerata, nastupalo je oko 17.000 solista i oko 4.000 ansambala. Odsvirane su kompozicije više od osam hiljada kompozitora i izvedeno više od 41.000 različitih dela.

Na podijumu Kolarca su bili Sergej Prokofjev, Artur Rubinštajn, Svjatoslav Rihter, Ivo Pogorelić, Herbert fon Karajan, Miša Majski, Maksim Vengerov, Stefan Milenković, Bendžamin Britn, Kšištof Penderecki, David i Igor Ojstrah, Jehudi Menjuhin, Mstislav Rostropovič, Andre Navara, Andreas Segovija, Herbert fon Karajan, Zubin Mehta, Klaudio Abado, Berlinska filharmonija i mnogi drugi. Nastupali su i Iv Montan, Žilijet Greko, Dizi Gilespi, Kvinsi Džons...

U Velikoj dvorani predstavljali su se i naši najveći pisci, održavani su i muzički časovi, a nekad je slovila za jedan od najboljih beogradskih bioskopa. Tu su se dešavale i neke specijalne festovske projekcije.

Velika dvorana Kolarčeve zadužbine smatra se jednom od najakustičnijih u regionu, a projektovao ju je arhitekta Petar Bajalović.

MONUMENTALNI ČETVRTI STAV

DEVETOJ simfoniji, koja će biti izvedena na rođendanskoj proslavi Kolarca, pripada jedinstveno mesto ne samo u Betovenovom opusu već u razvoju simfonijske muzike uopšte. Monumentalnost joj daje četvrti stav u kojem je kompozitor prvi put uveo hor u simfonijsko ostvarenje. Za tu priliku Betoven je odabrao čuvenu "Odu radosti" nemačkog poete i pisca Fridriha Šilera, čiji je tekst adaptirao, birajući delove koji su imali snažnu poruku. Interesantno je da je na premijeri u Beču dirigovao lično Betoven, a u publici su bili mladi Franc Šubert i Karl Černi.