BESEDA JEVGENIJA VODOLAZKINA: "Brizbejn" je u nama

Vodolazkin je ruski naučnik i prozni pisac. Rođen je u Kijevu 21. februara 1964. godine.
Diplomirao je na Filološkom odseku Kijevskog univerziteta 1986. godine. Iste godine upisao je postdiplomske studije na Institutu za rusku književnost Ruske akademije nauka (Puškinski dom) na Odseku za starorusku književnost. Godine 1990. odbranio je diplomski rad o prevodu vizantijske „Hronike Đorđa Amartolosa“. Godine 2000. odbranio je doktorsku disertaciju na temu „Svjetska istorija u književnosti drevne Rusije“. Godinama je proučavao koncept pripovedanja u književnim spomenicima. Njegova bibliografija sadrži mnogobrojne naučne članke i tematske monografije.

Vodolazkinovu besedu povodom "Velike nagrade Ivo Andrić" koju dodeljuje Andrićev institut prenosimo u celini:

"Zahvaljujem žiriju Andrićevog instituta koji mi je dodelio ovi veliku i važnu nagradu. Za razliku od mog kolege Maksimovića, ja nisam imao tu sreću da sretnem Andrića. On nas je ovde okupio, on je čovek koji je sagradio most među ljudima, gledajući u višegradsku ćupriju. Ja ću kasnije prošetati čuvenom ćuprijom, a voleo bih da to urade svi oni koji su danas u sukobu i ratuju.

Mostovi spajaju, još nisam video mostove koji razdvajaju. Današnji svet je u stanju ludila. Dostigao je opasnu tačku iz koje može nestati. U jednom trenutku postaće nevažno ko je u pravu. Počivši patrijarh ruski Aleksej Drugi, rekao je ovo: Viša od zakona može biti jedino ljubav, viša od istine može biti jedino milost, a viši od pravde jedino oproštaj. Čini mi se da dok čovek po mostu hoda, mora da ponavlja ovu rečenicu. Ja kao pisac mislim da su nam još potrebne i nove reči, one za nova dela, a literatura i umetnost uopšte mogi imati najvažniju ulogu za bolji svet. Potrebno je da upoznamo druge, a da bi to postigli, moramo isključiti ekrane. Otvorite knjige. One nisu neka izvozna roba, to je ono što se stvara za sopstveni narod. To je častan posao i svojevrsni dnevnik naroda. Nađimo još bolje reči, da nam bude bolje. Put zbližavanja koji priželjkujem, popločan je i Andrićevim knjigama.

Na kraju, u mom nagrađenom romanu „Brizbejn“, majka junaka želi da otputuje u pomenuti grad. Čini joj se, da kad već kod kuće nema željene sreće, ona mora otići negde, na neku najudaljeniju tačku, neki njen Brizbejn. Ona ne uspeva da otputuje, ali ona prosto nije znala: Brizbejn se nalazi u njoj. U nama."

BONUS VIDEO - KUSTURICI "DEJAN MEDAKOVIĆ": Prestižno kniževno priznanje u Novom Sadu uručeno slavnom reditelju