JOŠ MI JE TEŽE KADA SE SLIKE "OLUJE" VRATE: Glumac Zlatan Vidović - Brzo zaboravljamo žrtve koje su naši roditelji i preci učinili za nas

Film je jak medij koji može da pokaže stradanje jednog naroda, a na ovim prostorima ih je, nažalost, bilo i previše - kaže, za "Novosti", poznati glumac Zlatan Vidović uoči bioskopske premijere filma "Oluja" Miloša Radunovića, najavljene za 17. januar.

Poslednje dve-tri godine, ovaj pozorišni, filmski i TV glumac je izuzetno tražen pa zato živi i radi na relaciji rodna Gradiška - Beograd. Televizijski gledaoci znaju ga po ulogama u serijama "Ubice mog oca" i, verovatno bolje, kao inspektora Bojana u "Pevačici", a igrao je i u nagrađivanim filmovima "Usekovanje" i "Lihvar".

Vidović u "Oluji" tumači dvostruku ulogu - braću blizance. Ipak, nije mu prvi put da igra tešku, dramsku rolu u filmu o srpskom stradanju, jer je, pre "Oluje", publiku osvojio kao otac glavne junakinje u "Dari iz Jasenovca" Predraga Antonijevića.

- "Oluju" i egzodus iz Krajine još niko nije ekranizovao na ovaj način, slično je bilo i sa temom Jasenovca. Glumački, za mene je bila velika odgovornost učešće u oba projekta, ali sam istovremeno počastvovan što sam izabran da igram u dva filma koji će, siguran sam, imati istorijski značaj u kinematografiji ovih prostora. Mislim da je bio splet različitih okolnosti što se toliko dugo nisu snimali ovakvi filmovi i da je sada sazrelo vreme da se bavimo tim temama. Prošlo je dovoljno vremena da možemo objektivno da sagledamo stvari, koliko je uopšte moguće biti objektivan jer je u pitanju velika tragedija, u oba slučaja.

Reditelj Radunović je govorio da je snimanje "Oluje" velika odgovornost jer je mnogo živih svedoka. I vi ste jedan od onih "spoljnih svedoka", koji je te tužne kolone gledao kao dečak?

- S ove distance, čini se, još je teže kad se te slike vrate... jer se bolje i dublje razumeju. Drugačija je percepcija sagledavanja tih užasa. Sada kao zreo čovek gledam na muke koje su ti ljudi preživeli, oterani sa svojih ognjišta, prisiljeni da napuste domove. Svojoj ulozi sam prilazio i sa te ljudske strane, ali i sa one zanatske, da bih tu nesreću što bolje preneo na film, da bude istinita. Jer, publika ne može da gleda nešto u šta ne veruje, kao i u životu, najteže je raditi nešto protiv svoje volje i uverenja.

Gluma ima moć da privuče ljude, da ih "zalepi za ekran", da iz drugog ugla vide stradanja.

Gledati ih dokumentaristički, naturalistički je preteško, dok film ima tu umetničku oblandu koja dopušta malo odmicanje od stvarnosti. Zbog toga je važno da o teškim vremenima i mukama progovorimo i filmskim jezikom.

Tumačite braću blizance, jedan je sveštenik, drugi bivši legionar koji traga za bratom. Koliko su oni slični, a koliko različiti?

- Slični su jer je obojici vodilja ljubav prema porodici i bližnjima, to je tačka koja ih spaja. Različiti su njihovi postupci da bi se ta ljubav očuvala, jedan je miroljubiv, a drugi veoma ratoboran. U suštini, imaju isti cilj, da sačuvaju one koje vole, da ih spasu iz užasa rata, ali i da ne daju da se zaborave. To je vredno pomena, jer u današnje vreme previše brzo živimo i veoma brzo zaboravljamo žrtve koje su naši roditelji i preci učinili za nas, a bez kojih mi ne bismo bili ovde gde jesmo, niti imali slobodu koju imamo. Ovaj film nema za temu nikakva dnevnopolitička prepucavanja, niti spominje neke političare iz tog vremena, već je, jednostavno, prikazana borba malog čoveka u vihoru rata.

Kom junaku ste privatno bliži, ovom mirnom ili onom ratobornom?

- Više sam miroljubiv i racionalan nego što sam eksplozivan. Pokušavam da do rešenja dođem nekim normalnim, mirnim putem, ali, naravno, desi se i meni kao i drugima da u određenim okolnostima ne mogu da kontrolišem emocije, pa budem i ishitren.

Poslednjih godina ne morate da brinete o ponudama, jer se uloge samo nižu. Ko koga bira, vi uloge ili one vas?

- Mislim da se uglavnom to namesti, poklopi se moj lični senzibilitet sa onim što reditelji i producenti vide u meni. Reditelji me zovu najčešće za dramske uloge. Retko sam igrao u komedijima. Uglavnom tumačim likove sa turbulentnom prošlošću, još gorom sadašnjošću i neizvesnom budućnošću.

Šta to govori o vama?

- (smeh) Ne znam da li to privatno vide u meni ili sam im glumački dovoljno ubedljiv da mogu da iznesem takve likove. Ja se iskreno nadam da je ovo drugo.

I vaš inspektor Bojan u seriji "Pevačica" je takav lik - mračan, misteriozan, nesrećan. Šta ga čeka u novoj sezoni?

- Upravo smo počeli snimanje druge sezone, koje će trajati do kraja marta. Biće puno zapleta, sa mnogo nadrealnih stvari i mistike. Okrenućemo se više tom žanru mistike, a manje estradnom svetu, za razliku od prethodne sezone. Ta mešavina mistike i krimića pruža glumcu više slobode da kreira lik, ne ograničavate se samo realnim okvirima.

U kojim ulogama ćemo vas još gledati u 2023. godini?

- Osim "Pevačice", igram i u filmu Nine Ognjenović "Ovuda će proći put" koji će krajem januara imati svetsku premijeru na festivalu "Slemdens" u Americi, seriji "Liberta" o nastanku Novog Sada, potom i mini-seriji "Dara iz Jasenovca"... U martu bi trebalo da počnu snimanja dva filma u kojima igram... tako da me čeka mnogo lepih i zanimljivih stvari. Uskoro izlazi i film "Momak i devojka", jedna tinejdžerska komedija.

Šta je vaša novogodišnja želja?

- Želja mi je da ljudi koje volim, koji su oko mene, budu zdravi i zadovoljni, i ja sa njima. Najvažnije je kad možeš da planiraš i raspolažeš svojim vremenom, a to možeš samo ako imaš zdravlje. Voleo bih da ljudi više slušaju jedni druge, da se poštuju i cene.

SARADNjA SA MALIKOM

VIDOVIĆ je deo ekipe novog filma Terensa Malika The Way of the Wind, a o saradnji sa ovim velikim filmskim autorom kaže:

- Mislim da će to biti jedan duboko spiritualan film. On govori o poslednjih sedam dana u životu Isusa Hrista. Snimali smo u Rimu, na Malti... Poznato je da Terens Malik prvo izabere glumce pa onda piše uloge prema njima, tako da je i to jedan kuriozitet njegovog rada. Sa mnom na setu su bili Ben Kingsli, Džozef Fajns, jedna velika internacionalna ekipa. Jedva čekam da pogledam film koji je, koliko čujem, najavljen za Kanski festival.