TESLA JE MOĆAN SIMBOL POTREBAN LJUDIMA: Vladimir Pištalo za „Novosti“ o slavi koju doživljava njegov roman o genijalnom naučniku

Samo u Americi ova raskošna priča o velikom srpskom naučniku imala je tri izdanja, a u Turskoj, čak, 19, gde je prodata u više od 90.000 primeraka.

Pištalo je do sada dobio niz nagrada, među kojima je i "Meša Selimović" za knjigu "Značenje džokera". Do februara 2021. živeo je u Americi, gde je predavao svetsku i američku istoriju na univerzitetu u Vusteru, a sada je upravnik Narodne biblioteke Srbije.

* Kako objašnjavate toliko interesovanje u svetu za vaš roman o Tesli?

- Roman je nastojao da prikaže unutrašnji svet jednog malo verovatnog čoveka. Ne radi se samo o podacima, jer i kod nas i u Americi postoje stotine knjiga o Tesli. One ponavljaju manje-više iste podatke. Međutim, ti fakti ostaju mrtvi. A književnost je posao oživljavanja. Ona kaže: "Ustani, Lazare." Šopenhauer je smatrao da razlika između talenta i genija leži u tome što talenat može da ostvari ono što ljudi njegovog vremena ne mogu da ostvare, a genije može da ostvari ono što ljudi njegovog vremena ne mogu da zamisle. To se odnosi na Teslu.

* Ovaj roman ste pisali punih osam godina. Sa kojim dilemama ste se suočavali?

- Jednom sam imao književno veče u Banskim Dvorima u Banjaluci i neki čovek je rekao: "Ovaj strašni rat nam je napravio rupu u duši i tu rupu je popunio Tesla." Ako makar jedan čovek toliko drži do Tesle, morate paziti šta pišete. Mašta u romanu jeste najvažnija. Ali, da bi čitalac pratio vaša maštanja, morate zadobiti njegovo poverenje tačnošću činjenica. Zato sam osam godina ujutro pisao a uveče izučavao građu. Tesla je jedinstven čovek. On je jedini smrtnik koji je stvarao munje, puštao je kroz sebe struje visoke voltaže pa su mu iskre padale iz kose a oreoli sijali oko odela, mogao je da radi 48 sati bez prestanka, žrtvovao je romantičnu stranu života da bi se okrenuo stvaranju, imao je mistične probleske nadahnuća praćene svetlošću koja mu je padala na oči, znao je napamet čitave biblioteke, mislio je da može sam da odredi momenat svoje smrti kao Bišma iz Mahabharate, koji se takođe odrekao ljubavi žene. Kad psihološki oživljavate takvog čoveka to ne može biti prosečno ni statistički. Poseban čovek zaslužuje posebnu interpretaciju.

* Promocije ove knjige imali ste u mnogim zemljama. Kakva su reagovanja strane kritike?

- Kritike su bile dobre. Pre par nedelja bio sam na univerzitetu u Veneciji. Tom prilikom sam rekao studentima da je Venecija malo verovatan grad, ni na vodi ni na zemlji, ni u istoriji ni van nje, ni u smrti ni sasvim u životu. Ono što je Venecija među gradovima to je Tesla bio među ljudima.

Interesovanje za Teslu ne opada. Naprotiv. Tesla je verovao da je elektricitet čista suština prljavog sveta. Oko njegovog imena zrači aura čistote. On je okrenut čistom stvaranju. Otkriće je, baš kao i smeh, znak emancipacije duše. Tesla je bio emancipator. U našem nevizionarskom vremenu, vremenu neokolonijalizma i diktata profita, to je moćan simbol. Takav simbol je potreban ljudima.

* Koliko je u takvim okolnostima na gubitku književnost, kultura i duhovnost uopšte?

- Koliko mora, ali mi ne moramo pristati na tu igru.

* Nepunih godinu dana ste upravnik Narodne biblioteke Srbije. Jeste li zadovoljni učinjenim?

- Kad sam preuzeo ovu funkciju govorio sam o nekim od svojih ciljeva. Jedan je da Narodna biblioteka Srbije održava čvrste veze sa mrežom biblioteka Srbije čija je krovna institucija. Bibliotekari često predstavljaju najbolji deo svojih gradskih službi. Treba pokazati koliko ih poštujemo. Ja sam u ovom periodu obišao biblioteke od Rume, Šapca, Kraljeva, Uba, Kovačice, Ljiga, Malog Crnića, Boljevca, Kladova. Najviše volim kad mi u malim sredinama kažu "Ovde upravnik Narodne biblioteke nikad nije bio." Bio sam i u Novom Sadu, Čačku, Vranju, Trebinju, Mostaru, Cetinju. Naročito mi je drago da sam obišao Biblioteku manastira Hilandara. Uveli smo i nagradu "Vladan Desnica", najznačajniju nagradu u Srbiji koju pisci dodeljuju piscima.

* Biblioteka je mnogo uradila i na planu međunarodne saradnje...

- Ove godine smo osnovali Međunarodni centar knjige koji se bavi pre svega promocijom srpske literature u svetu. NBS je predstavljena u srpskom kulturnom centru u Parizu. Posetili smo Nacionalnu biblioteku Francuske i razgovarali o mogućnosti da Srbija bude počasni gost Sajma knjige u Parizu 2024. U Rimu smo sa Vatikanskom bibliotekom pregovarali o većem korištenju srpskih rukopisa iz njihovih arhiva. Započeli smo saradnju, razmenu sa Kineskim kulturnim centrom, čak i pre nego što je centar zvanično otvoren. Kod nas je održan festival portugalske književnosti PORTUGALIVRO. Zajedno sa Ambasadom Meksika u biblioteci smo prikazali prevode pet meksičkih autora. U saradnji sa Francuskim institutom u Beogradu u biblioteci održana je Međunarodna konferencija "Ka zajedničkoj evropskoj budućnosti Balkana". Aktivno smo sarađivali sa Centrom slovenskih kultura.

* Ove godine će zgrada NBS slaviti pedeset godina postojanja...

- Kada je naša biblioteka izgrađena, 1973, legendarni ministar kulture Francuske, Andre Malro, poklonio nam je rukopis svoje knjige o Pikasu i posvetio ga "narodu za koga su kultura i sloboda jedno". Zgrada je stara i traži stalna ulaganja. Adaptirali smo prostor kafe-knjižare, sanirali spoljašnju hidrantsku mrežu i otklonili primedbe Uprave za vanredne situacije. U godini energetske krize postavili smo solarne panele na krov biblioteke, kao primer drugim institucijama u Srbiji. Da li je energija čista ili ne - to je uvek kulturna činjenica.

* Koji su dalji planovi kada je reč o ovoj kulturnoj instituciji?

- Jedan od najvažnijih ciljeva je izgradnja depoa. Projekat je pozitivno prošao plansku komisiju Zavoda za urbanizam i građevinske poslove, sada se čeka izdavanje rešenja. Nakon toga, na osnovu urađenih idejnih projekata apliciramo za lokacijske uslove i odobrenje za gradnju. U saradnji sa Nacionalnom bibliotekom Izraela, započeli smo izradu digitalizovanih kopija publikacija koje se odnose na jevrejsku periodiku objavljenu u Srbiji. Pripremljeni su za potpisivanje Protokoli o saradnji sa Kineskim kulturnim centrom, i Protokol o saradnji sa Akademijom Galileana iz Padove. Osmislićemo jedinstvenu pristupnu tačku za sve digitalne zbirke u Mreži biblioteka Srbije. Nastojaćemo da se uključimo u novi program Evropske komisije EuropeanDataSpace, u koji prerasta portal digitalizovanog kulturnog nasleđa Evrope (Evropeana), sa kojim imamo višegodišnju saradnju. Izložićemo slike Narodne biblioteke u galeriji Akademije nauka i umetnosti Srbije.

* Dokle se stiglo u realizaciji vaše ideje o podizanju spomen-biblioteke na Kosančićevom vencu?

- Ovo je bila teška godina. Već odobrena novčana sredstva morala su se ponovo tražiti od Ministarstva finansija. Međutim, kad god pomenem da će se biblioteka na Kosančićevom vencu, posle 80 godina, ponovo izgraditi u istom obliku, kao Memorijalni centar, oči Beograđana zasijaju. Nikad nisam sreo nikoga, pisca, novinara, akademika, bibliotekara ko je ravnodušan prema obnovi naše baštine na mestu najvećeg kulturcida u Drugom svetskom ratu.

* Šta biste poželeli za Novu godinu?

- Želim nam da za Novu godinu oprostimo i sebi i drugima i da Novu godinu dočekamo svečano a sunce prvog januara vedro. To često nije stvar argumenata već prirodne vedrine. Ta prirodna vedrina - to je ono što nam želim.

PIŠEM NOVI ROMAN

* NA kom rukopisu sada radite?

- Radim na romanu "Pesma o Tri Sveta". To je roman iz ženske perpektive, pisan u prvom licu. Dešava se u 17. veku u doba ranog prosvetiteljstva i masovnog ropstva. To je doba baroka, i doba kad se gradio takozvani svetski sistem. Glavna junakinja živi u kolonijalnom, venecijanskom Perastu. Gusari je otmu i odvedu u Tunis. Kolonijalni Amerikanci je oslobode i odvedu u Novu Englesku. Tamo je otmu Indijanci. Našu junakinju oslobode još jednom. Ona se vrati u Perast i misli da je sanjala svoj život. Tri sveta u kojima je živela su neshvatljiva jedan za drugi.