TEŠKO JE PODNOSIO STRADANJE NARODA: Matica srpska priredila naučni skup u čast akademika Dejana Medakovića

Naučni skup povodom stogodišnjice njegovog rođenja "Jedan vek Dejana Medokovića" okupio je trideset istoričara, poznavalaca umetnosti i poštovalaca ovog velikana, a na samom početku prof. dr Dragan Stanić, Matičin predsednik, rekao je da je Medaković veoma voleo ovu našu najstariju instituciju kulture i nauke.

- U Maticu je rado dolazio osećajući da se tu najbolje ispoljava njegova ličnost, da mu je tu mesto i da tu ima najpodsticajnije susrete sa ljudima iz drugih naučnih oblasti.Verujem da bi i on bio zadovoljan ovim današnjim skupom, a ako smo nešto i propustili, nadoknadićemo narednom prilikom jer njegovo delo zaslužuje da mu se stalno vraćamo - rekao je Stanić.

Akademik Vasilije Krestić nije bio u mogućnosti da doputuje u Novi Sad, ali je poslao besedu u kojoj je podsetio da je Medaković, od vremena kada je izabran za člana Srpske akademije nauka i umetnosti, obavljao odgovorne funkcije u ustanovi koju je veoma uvažavao. Osim što je bio član mnogih njenih naučnih odbora i komisija, bio je sekretar Odeljenja istorijskih nauka i u tom svojstvu član Predsedništva, generalni sekretar SANU, a zatim i njen predsednik.

- Krasile su ga mnoge sjajne osobine a jedna od njih je patriotizam, duboka odanost svom narodu i državi. Sve muke, nedaće i stradanja kroz koje je prolazio srpski narod, teško je podnosio i stalno se pitao gde je izlaz i šta nam valja činiti. Posebnu brigu iskazivao je o urušavanju ugleda i značaja nacionalnih institucija, poput SPC, SANU, Matice srpske i naših univerziteta. Očuvanje njihovog ugleda dovodio je u najtešnju vezu s pitanjem nacionalnog opstanka - naveo je akademik Krestić, ističući i Medakovićevu "stvaralačku vatru, ogromnu radnu energiju i sistematičnost".

O ogromnom doprinosu očuvanju nasleđa Srba u Mađarskoj govorio je Kosta Vuković, istoričar umetnosti i rukovodilac zbirke Muzeja Srpske pravosavne eparhije budimske u Sentandreji.

- Prvi put je 1960. godine duže vreme posvetio izučavanju našeg kulturnog nasleđa. Tada su naše crkve bile u veoma lošem stanju, Eparhija je bila bez sredstava, a u javnosti veoma malo se znalo o spomenicima u Mađarskoj. Upravo Medaković je tada skrenuo pažnju koliko su ti spomenici važni za sagledljavanje naše celokupne istorije umetnosti, a prvenstveno one u 18. veku - rekao je Vuković.

Dr Vladimir Simić, profesor na katedri Istorije umetnosti, naglasio je da Medakovićev rad predstavlja kapitalnu zaostavštinu koju iznova moramo da sagledamo, primenimo u našem vremenu i ostavimo budućim generacijama.

- Njegovo izuzetno obrazovanje i erudicija prelivali su se na različite sfere umetnosti i kulture. Pisao je poeziju, vodio dnevnike, pisao memoare. Sve ono što je objavio prevazilazi mogućnosti jednog života - rekao je dr Simić.

O impozantnom Medakovićevom opusu govorili su: prof. dr Dušan Ivanić, prof. dr Gorana Raičević, prof. dr Đorđe Đurić, dr Tijana Palkovljević Bugarski, prof. dr Igor Borozan, prof. dr Danijela Korolija Crkvenjakov, dr Mihailo Popović...

DAN ISPUNjEN PISANjEM

KAO najdragoceniju osobinu svog oca, dirigent Pavle Medaković istakao je izuzetnu disciplinu, jer "dan mu je bio ispunjen pisanjem, pisanjem i pisanjem." Napisao je ukupno 46 knjiga u kojima je sa jedinstvenom upornošću i naučnom sistematičnošću revitalizovao i razjašnjavao zaostavštinu srpske umetnosti, kako crkvene tako i svetovne, od Hilandara, preko Karlovaca, fruškogorskih manastira, Sentandreje, Trsta, Beča i Temišvara.