FIDIJA I DALJE ISPRED KONKURENCIJE: Nesvakidašnja izložba "Idoli i rivali" u bečkom umetničko-istorijskom muzeju

I baš kao što je 430. godine pre nove ere u nadmetanju za najbolju statuu ("Ranjene Amazonke") Fidija pobedio Kresila i Polikleita, i danas (trenutno sa 63 odsto) Fidija "vodi" u utakmici sa konkurentima - odlukom posetilaca bečkog muzeja. Moderno doba i nastojanje da se razvija sve veća interakcija sa posetiocima, stvorilo je živu vezu sa drevnom umetnošću: na ulazu ih čeka šest punktova za glasanje (uz mogućnost da to učine i od kuće), pa i izveštaj o trenutnom bilansu u nadmetanju parova ili grupe umetnika. U postavci "Idoli i rivali" je 120 radova od antike do kraja 18. veka, čiji autori kopiraju, podražavaju ili se, jednostavno, "kreativno dive" svojim savremenicima i prethodnicima...

Kako je to izgledalo u antička vremena, pokazuje jedna vaza oslikana u Atini 500 godina pre nove ere. Kičice su "ukrstili" Eutimid i Eufronije, a ovaj prvi nije odoleo da na poleđini svog rada zlurado zapiše, "onako kako Eufronije to nikada (ne bi mogao da naslika". Mnogo vekova kasnije, 1400. otvoren je konkurs za bronzana dvokrilna vrata na krstionici u Firenci. Između Bruneleskija i Gibertija komisija (od 34 člana) odlučila se za Gibertija, ali je posetiocima muzeja sada data mogućnost da kažu svoju reč i možda isprave nepravu.

Sto godina kasnije, Firentinska republika raspisala je konkurs za dekoraciju sale velikog veća Palate Vekio i naručila od Mikelanđela i Leonarda da naslikaju svoj prikaz slavne bitke. Njihove zidne slike nikada nisu završene, pa nema ni odgovora na pitanje ko je pobedio u ovoj borbi divova... Nisu se samo nadmetali umetnici već i sama umetnost: Benedeto Varki je 1547. postavio pitanje da li je bolje slikarstvo ili vajarstvo, na koje je osam umetnika poslalo odgovor. Vajari su kao ključni argument naveli da se njihovo delo može posmatrati sa svih strana, dok je Lorenco Loto pokazao kako i slikarstvo može da prikaže predmet iz više uglova.

Ponekad je zavist bila glavni pokretač ili posledica rivalstva. Biograf Đorđo Vazari zapisao je kako je Andrea del Kastanjo stekao poverenje svog rivala da bi ga namamimio na skriveno mesto i ubio! Kasnije se utvrdilo da to nije istina, ali uzalud - priča je uveliko uzela maha. Ipak, nije samo ljubomora inspirisala umetnike u odmeravanju snaga: kada je 1578. od Lavinije Fontane zatraženo da uradi autoportret uz autoportret Sofonisbe Anguisole, Lavinija je puna poštovanja napisala da kada bi se ova dva dela stavila jedno pored drugog, Sofonisbina umetnost bi "mogla da pokaže svoj sjaj u još većem efektu".

Inače, pomenuti Vazari pozvao je mlađe umetnike da što vernije imitiraju Mikelanđela, a jedan od onih koji je prihvatio izazov bio je Rubens. U oslikavanju "Silovanja Ganimeda" stvorio je "moćno novo delo bogato aluzijama" na ponuđeni uzor. Sam Rubens bio je izazov za svog učenika van Dajka koji je još kao student mogao savršeno da ga imitira, što je i pokazao slikom "Sveti Ambrozije i car Teodosije".

Nažalost, postoje i takmičenja sa tragičnim epilogom: 1666. godine Paudis je odmeravao snage sa još nepoznatim umetnikom Rosenhofom, oslikavajući sliku "Vuk, lisica i ovca".

Da li je baš ovo nadmetanje uticalo da Paudis umre samo nekoliko dana kasnije, ostaće tajna. Slikari životinja (animalisti) nisu uvek bili protivnici već i saradnici. Tako je Rubens za svoju čuvenu "Glavu Meduze" pozvao Sandersa da na njoj oslika zmije. Inače, Rubens se takmičio sa Leonardom i Karavađom, koji su pre njega radili iste teme.

Sve u svemu, nadmetanja je bilo još od antičkog doba, međutim, u renesansi i baroku postala su, na neki način, poluga stvaralačkog napretka: u 17. veku umetničke akademije (Rima, Pariza, potom i Beča) same su organizovale takmičenja i tako dizale lestvicu majstorstva. Javne izložbe, poznate kao saloni, postale su prestižni društveni događaj. Tako je 1771. godine čuveni Pariski salon organizovao izložbu sa ponuđenom temom, pa su se portreti poznate ličnosti ili broda koji tone našli na mnogim radovima. Iste godine Francuska kraljevska akademija organizovala je takmičenje čija je nagrada bila stipendija za studiranje umetnosti u Rimu. Ostalo je zabeleženo da je 23- godišnji David izgubio od starijeg Suvea u tretiranju iste teme - "Borba Marsa i Minerve"...

U naše vreme posetioci muzeja dobili su priliku da odlučuju o pobedniku pritiskom na dugme ili elektronskim putem. U međuvremenu, samo je tehnologija napredovala jer su u antičko doba to isto činili kamenčićima ili krhotinama grnčarije. Do 8.januara još ima dana da se utvrdi ko je odneo pobedu u nadmetanju između Mikelanđela, Leonarda, Rubensa, Ticijana, Tintoreta, Direra i drugih, kroz uzbudljivo umetničko putovanje puno anegdota, ispisanih u knjižici štampanoj ovim povodom. Ovakav koncept obezbeđuje svima ne samo pristupačnost već i mogućnost "odlučivanja" - od običnog posetioca do vrhunskog poznavaoca umetnosti.

Pedantna statistika

ULAZNICA za Umetničko-istorijski muzej staje 18 evra, ali se na samom ulazu na izložbu "Idoli i rivali" plaćaju još dodatna tri evra. I kod pedantnih Austrijanaca ovo stvara zbrku, budući da su svi posetioci obavezni da stvari ostave u kasetama, a sa sobom, eventualno, ponesu samo mobilni telefon. Ovakva praksa doduše sprečava mogućnost, u poslednje vreme "popularnog" skrnavljenja dela, ipak, stvara nepotrebne gužve i vraćanje po novac, što bi se moglo izbeći obaveštenjem na blagajni.

Inače, pri kupovini ulaznice postavlja se pitanje svakom pojedinačnom posetiocu: "Iz koje zemlje dolazite?" A odmah, zatim, i objašnjenje: "To je zbog statistike"...