HILJADU SLIKA U SLAVU BORBE PROTIV RASIZMA: Reporter "Novosti" u dugim redovima građana koji čekaju da vide izložbu Žan-Mišel Baskijata

I posle tridesetak godina od prerane smrti, ovaj samouki neoekspresionista podjednako intrigira javnost. Vreme nije oduzelo ništa od njegovog jedinstvenog umetničkog izraza i nedvosmislenog političkog stava, ali je, izvesno, još mnogo razloga zašto je baš on najplaćeniji američki slikar svih vremena.

Žan-Mišel Baskijat rođen je 22. decembra 1960. u Bruklinu, u porodici srednje klase, kao drugo od četvoro dece. Otac je bio haićanskog, majka portorikanskog porekla, što će se ubrzo pokazati kao njegovo kulturno uporište. Već sa četiri godine naučio je da čita i piše. Majka ga je veoma rano počela da vodi po muzejima, nije ni pošao u školu kada je zadivljen stao pred Pikasovom "Gernikom" i dugo nije mogao da odvoji pogled s platna. Kada je mnogo godina kasnije (2017.) na Sotbijevoj aukciji njegova slika iz 1982. godine dostigla cenu od fantastičnih 110 miliona dolara, Baskijatov prijatelj (i trgovac umetninama) Džefri Dajč je rekao: "Sada je konačno u istoj ligi kao i njegov omiljeni Pablo Pikaso!".

Veoma rano pokazao je svestrana interesovanja, ali će jedan događaj uticati na njegov život i buduću umetnost. Imao je samo sedam godina kada ga je, dok se igrao na ulici, udario automobil. Sa ozbiljnim povredama završio je u bolnici. Želeći da mu prekrati vreme majka je donela knjigu o anatomiji koja je ostavila veliki utisak na dečaka, pa će "unutrašnjost" ljudskog tela postati motiv na kasnijim radovima. Ipak, život u sigurnom porodičnom okrilju nije dugo potrajao. Roditelji su se razveli, a deca ostala sa ocem, pošto je majka završila u psihijatrijskoj bolnici. Tada počinje Baskijatov život na ulici. Školu je napustio pre mature a da bi nekako preživeo, počeo je da pravi majice, trenerke i razglednice sa svojim već osobenim crtežima.

Poznih 70-tih pažnju je privukao grafitima na njujorškim ulicama i vagonima podzemne železnice. Sa prijateljem Elom Dijazom osmislio je i potpis koji je ostavljao ispod radova - SAMO (Same old shit). Do njihovog sukoba i razlaza došlo je zbog Dijazovog grafita (SAMO is dead), pa je Baskijat počeo da se potpisuje sopstvenim imenom. Nastaju slike jakih boja pune upadljivih brojeva, simbola, dijagrama, piktograma... U ranoj fazi Baskijat često koristi motiv krune, slaveći crnu rasu i dižući glas protiv njene potčinjenosti kroz istoriju. Kao izrazito angažovani umetnik, stvarao je simboličke slike sa jasnom porukom protiv rasizma, društvene nepravde, klasnih razlika, potrošačkog kapitalizma. Njegovi crni idoli bili su sportisti i muzičari: Luj Armstrong, Džimi Hendriks, Muhamed Ali. Ipak, srodnu umetničku dušu pronašao je u "belom" Endiju Vorholu, s kojim je za kratko vreme uradio 150 zajedničkih dela! Upoznali su se 1981. godine, a u Vorholovom studiju stvarao je do kraja života. Ostvarili su veoma prisan i specifičan odnos, Vorhol je nastojao da mu pomogne da prestane sa konzumiranjem narkotika. Teško je podneo Endijevu smrt, izgubivši s njim i očinsku figuru koja mu je u porodici nedostajala. Inače, njihovo prijateljstvo postalo je tema biografskog filma "Baskijat" Džulijana Šnabera, u kome glavnog protagonistu tumači Džefri Rajt, a Vorhola Dejvid Bouvi.

"Otac ulične umetnosti" i jedna od ikona 20. veka, prvi put se u javnosti pojavio 1980. godine na zajedničkoj izložbi. Odmah je skrenuo pažnju zbog zanimljivog spoja reči i simbola, povukavši "nogu" da za njim krene čitav talas mladih, eksperimentalnih umetnika. Već sledeće godine njegovih dvadeset radova našlo se na izložbi New York - New Way, tako Baskijat ulazi u galerijske krugove, stvara po dve slike dnevno na neuzaustavljivom putu ka slavi. Prvi put se samostalno pojavio 1982. i već sa dvadeset dve godine doživeo da mu se sve izložene slike prodaju iste večeri. Među prvim slavnim ličnostima Blondi (Debi Hari) kupila je jednu njegovu sliku (Cadillac Moon) za 200 dolara.

Preko noći, ulazi u njujorške klubove i krugove, pa i u kratkotrajnu emotivnu vezu sa Madonom u vreme njene najveće slave.

Pre nego što će tragično završiti 12. avgusta 1988. godine zbog predoziranja heroinom, Baskijat je sa samo 28 godina ostavio za sobom oko hiljadu slika i dve hiljade crteža.

Kako kažu savremeni kritičari, njegov rad i danas slavi istoriju crnačke umetnosti, muzike i poezije, čineći Baskijatovo političko nasleđe aktuelnijim nego ikada.

Posetioci "Albertine" do 8. januara će se tiskati da vide osamdesetak radova na izložbi ovog nesvakidašnjeg umetnika. Možda tajnu neprolazne Baskijatove privlačnosti, najbolje odgonetaju njegove reči:

- Počnem i završim sliku. Ne mislim o umetnosti. Trudim se da razmišljam o - životu.