UZVIŠENI VENAC STIHOVA: Predstavljeno novo dopunjeno izdanje antologije "Zlatni vek srpskog pesništva"

Za razliku od prvog izdanja iz 2010, u kome je bilo 25 pesnika, u ovom je taj broj povećan na 33.

- Birajući pesme na kojima će vreme uzaludno probati svoje zube, teskoban u trenucima pisanja koliko i drhtav u trenucima čitanja, vodio sam računa o običnom čitaocu, što obazrivo lista stranice knjige, čuvajući ih za drugoga - rekao je Radulović. - Namera mi je bila da se uoči da pod srpskim pesništvom ne podrazumevam prost zbir autora i dela, već korpus oblika i iskustava, u okviru kojeg svaki autor i svaka pesma iznalaze svoju meru. Trideset i tri pesnika, koji čine uzvišeni i uzreli pesnički venac jednog veka srpskog pesništva, istinski su srpski i evropski pesnici. Reč je o stvaraocima koji su iznad pravaca, pokreta ili škola, iznad uglađenih književnih konvencija.

Priređivač je rekao kako se u ovoj antologiji overava "uspravljanje svetloga horizonta srpskog", kako je svojevremeno govorila Isidora Sekulić:

- Reč je o nameri da se jednim antologijskim presekom učini reljefnom osnovna linija kretanja jednog veka srpskog pesništva i ukaže na njegove izrazite vrednosti i neporecive lepote. Svi pesnici koji se nalaze u ovoj antologiji stanari su iste kuće, dakle, svi stanuju pod istim krovom - pod krovom srpskog jezika.

Svoje pesme zastupljene u antologiji govorili su akademici Matija Bećković i Milosav Tešić, dok je stihove drugih autora kazivala dramska umetnica Ivana Žigon.

DIŠU U JEZIKU

ZASTUPLjENI pesnici stvaraju jezik, dišu u njemu, žive za njega i - od njih srpski jezik živi. Trepereći u meri u kojoj pesma treperi, oni otkrivaju ono tiho i diskretno unutarnje stanje, vodeći nas, saglasno raspoloženju, iz stiha u stih, iz pesme u pesmu. Niko ne diše u prošlosti kao pesnik i niko se, u toj lepoti, u beskraju tradicije, ne oseća tako suvereno kao pesnik - istakao je Radulović.