MUDROST ČOVEČANSTVA: Luksuzno izdanje "Poslovica i izreka" sa ilustracijama Luke Dedića

Da bi na jednom mestu sabrali neprolazne i neuništive mudrosti našeg, ali drugih naroda sa čitave planete, u izdavačkoj kući 4SE, pokrenuli su projekat od šest knjiga "Poslovice i izreke", čiji će drugi tom biti promovisan sutra u 19 časova u Biblioteci grada Beograda (Knez Mihailova 57). Ova luksuzno opremljena izdanja, od kojih svako donosi oko 2.000 poslovica i izreka, ilustrovao je likovni umetnik Luka Dedić, naslednik svog oca, slikara i putopisca Milutina Dedića (1935- 2021), koji je crtežima, među nebrojenim drugim stvarima kojima je ulepšavao ovaj svet, bogatio i stranice naših novina.

- Poslovice govore istinu - tvrdi Slobodan Petrović, priređivač dve do sada objavljene knjige, koji se nalazi na čelu izdavačke kuće "4SE".

- Nanizane u međusobnoj sprezi, umnom čoveku rasvetljuju put kroz čudesan san koji živimo. Poslovice su deca svakodnevnog iskustva, narodne mudrosti, luča govora, ogledalo jave.

Izreke i poslovice u ovim knjigama, kako kaže Petrović, govore o životu - smrti, ljubavi - mržnji, radosti - tuzi, sreći - nesreći, dobru - zlu, bogatstvu - bedi, vladaru - podaniku, mudrom - ludom, vatri - vodi, šumi - pustinji, gromu - tišini... Svaka od knjiga sadrži, po sto pojmova - tema (poređanih po azbučnom redu), sa po dvadesetak mudrosti sakupljenih - od Srbije, Grčke, Rumunije, Nemačke, Italije, Danske, SAD, preko Kine, Japana, Malezije, do Nigerije i Sudana, ali i od mnogih drugih naroda sa različitih krajeva globusa.

- Ovim smo delom pokušali na izvestan način da iskoračimo izvan okvira tradicionalnih srpskih, latinskih i nadaleko čuvenih poslovica takozvanih velikih svetskih jezika, rešeni da osmotrimo tragove različitih kultura sveta, uporedimo unekoliko njihovo iskustvo sa vlastitim, prepoznamo mnogobrojne sličnosti, razumemo razlike i prihvatimo lepotu tog iskustva koje se vekovima prenosi kao opšte dobro nadilazeći geopolitičke odrednice - zapisala je, uz novo izdanje, između ostalog, prevodilac Nina Simić Panić.

Ona je svoj pogovor knjizi koja će danas biti predstavljena započela zapažanjem Mihajla Petrovića Alasa: "Poslovice jednog naroda nisu samo otelotvorenje njegove mudrosti, već umnogome rasvetljenje narodnog temperamenta i uvreženih tradicija mišljenja".

A o tome šta su poslovice lord Džon Rasel je napisao: "Visprenost čoveka i mudrost čovečanstva".

JAKI PRAŠTAJU, SLABI PAMTE

U NIGERIJI tvrde: "Budala je vazda sužanj". Kod Čeha: "Radost i žal u istu postelju ležu", a u Avganistanu: "Svaki kamen udari u noge sirotinji". Rusi tvrde: "Ne muze se krava sa rukama u džepovima"; Brazilci: "Ne stavljaj kola ispred konja"; Englezi: "Junak je čovek koji se plaši da pobegne"; Belgijanci: "Srećni narodi nemaju istoriju"; Persijanci: "Jedna je iskra dovoljna da se spali stotinu svetova... Poslovica iz Kameruna nas uči: "Jaki praštaju, slabi pamte", a iz Mjanmara: "Neuk čovek je kao žaba koja svoju baru okeanom smatra". Za Jermene važi: "Onome u koga su pare, prva se reč daje."

ŠTONO BABE KAŽU...

UMESTO predgovora u svakoj knjizi štampana je fototipska prva stranica Vukovih "Srpskih narodnih poslovica", štampanih u Beču 1849. godine. A Karadžić je tu izneo: "Koliko je meni poznato, u narodu našemu nema imena za poslovice, nego kad se koja hoće da rekne, obično se govori: Štono (ima) riječ; ili: Štono stari vele; ili: "Štono babe kažu i.t.d."