POBUNA POSTALA FARSIČNA STVAR: "Novosti" na probi predstave "Valcer poručnika Nidrigena"

Ilićeva groteskna monodrama inspirisana je vešću u jednim nemačkim novinama o kadetu visoke vojne škole koji je zbog odbijanja da polaže ispit iz plesa bio prisiljen da napusti školovanje. Najavljen kao komad sa "dubokom humanističkom filozofijom", s pozornice će otvoriti mnoga pitanja (danas još aktuelnija pitanja nego u vreme nastanka dela) o slobodi pojedinca, njegovom pravu na izbor i društvenoj represiji. Priča je smeštana u epohu u kojoj poluge sile ne povlači samo car već i svi ostali koji doprinose stradanju glavnog junaka.

U maštovitoj (svedenoj) scenografiji Milice Bajić Đurov odvija se drama nesrećnog poručnika, a nad njim, u velikom ogledalu, odslikavaju najniži ljudski porivi u neravnopravnoj borbi društva sa "neposlušnim" pojedincem.

- Kada spojimo grotesku i melodramu, dobijamo izraz najpribližniji savremenom životu: živimo između velikih nadanja i očekivanja, velikih obećanja i stvarnosti koja je uznemirujuća i opominjuća - kaže reditelj Vladimir Lazić.

- Trebalo bi da se zapitamo da li je pobuna nešto što iz svog ličnog ubeđenja treba da pokažemo ili je jedan, gotovo utopistički čin gde heroj, na kraju, biva "nagrađen" ličnom tragedijom ili kaznom. Čovek mora da se zapita vredi li se buniti, vredi li za svoje stavove dati slobodu i život... Da mi je to neko rekao pre dvadesetak godina rekao, ne bih verovao. Mislio sam da je pobuna svojstvena svima nama, a ovde vidimo da je danas ona tragična i gotovo farsična stvar.

Glavnog junaka Tomasa Nidrigena tumači mladi Miloš Ćurović. Iako nije bio ni rođen u vreme nastanka dela, svestan je da je tema sada aktuelnija nego ranije:

- Kao čovek koji se bavi glumom i kulturom, mislim da se tiče pre svega umetnika i onih koji su drugačiji, želeći da budu dosledni i verni sebi. Nažalost, dobrota i doslednost u naše vreme teško prolazi. Nije lako biti individualac i ne priključiti se masi, sačuvati pravo na izbor. Odupreti se "čoporu" je najteže.

Cara, pomalo lakrdijaša - pomalo ludaka, s puno razigranosti nadahnuto, gotovo "ibijevski" tumači Irfan Mensur:

- Ja sam ga napravio specifičnim zato što se više ne bavim glumom kao karijerom već igrom. Mislim da mi je i vreme da se igram. I prihvatam samo takve uloge. U svojoj 71. godini vraćam se na početak, na prvu godinu akademije kad smo se - igrali. Tokom karijere dobijao sam mnogo i pohvala i pogrda što se glume tiče, ali to je takav posao.

Na pitanje šta je tako zavodljivo u ovom liku koji je na momente strašan, na momente simpatičan, Mensur odgovara:

- Svaki moj gest, promena raspoloženja i pristup ulozi deo su nekog opšteg odgovora šta bi taj sumanuti car mogao da bude u životu. Ja sam se opredelio za krajnosti: od velike pretnje do grotesknog i donekle feminiziranog vladara.

U velikoj glumačkoj ekipi je i veteran naše scene Milan Caci Mihailović. U predstavi igra dva lika (lekara i profesora), oba podjednako surova.

- Najkraće moguće rečeno, pred publikom će se naći svevremena priča. Pitanje slobode se postavlja oduvek. Moj lik, koji bi trebalo da bude humanista, to nije. I on je ludak koji služi jednom zlom vremenu. Lepo je bilo raditi sa ovim mladim ljudima, a šta smo uradili - videće se na premijeri.

AUTORSKI TIM

U ULOZI nesrećnog poručnika je Miloš Đurović, a u ansamblu su i Isidora Građanin, Srđan Karanović, Irfan Mensur, Milan Mihailović, Vladimir Vučković, Lazar Đukić, Janko Cekić, Siniša Ubović, Petar Mihailović, Branko Janković, Stefan Bundalo i drugi.

Kostimograf je Tijana Sićević, kompozitor Aleksandar Srebrić, koreograf Jelena Arsić, a lektor Ljiljana Mrkić Popović.