ISTORIJA KROZ SMEH I SUZE: Reditelj Aleksandar Sokurov o "Bajci" čiji su junaci - Hitler, Musolini, Čerčil i Staljin i o apsurdu politike

Sada je jasno da nisu imali nikav razlog da napadnu Irak, a američkog predsednika zbog toga niti je ko osudio, niti prokleo.

Slavni ruski filmski reditelj i vizuelni umetnik, po obrazovanju istoričar, Aleksandar Sokurov je ovo, između ostalog, rekao u razgovoru sa novinarima odabranih beogradskih redakcija, sinoć uoči dodele nagrade "Pogled u svet: Vojislav Vučinić", uručene mu za celokupan doprinos filmskoj umetnosti i unapređenje shvatanja filma kao ličnog stvaralačkog čina autora.

- Da je sve bilo dosledno i objektivno možda ne bi bilo grešaka ni kod ruskog rukovodstva - objasnio je stvaralac čiji filmovi su stvarali istoriju ruskog, ali i svetskog filma. - A kako da nazovemo bombardovanje Beograda ili ono što se dogodilo u Avganistanu? To je apsolutni apsurd. Ne postoje političke ideje čiju vrednost treba dokazivati ratom. Ako su ideje političke vrste, onda neka diplomate, carevi, predsednici, sednu za sto i razgovaraju do smrti. Neka umru za tim stolom, oni, a ne vojnici. Jer, ne umeju da se dogovore, ni da razumeju jedni druge.

Junacima njegovog novog filma "Bajka", koji je na repertoaru FAF-a, Hitleru, Musoliniju, Staljinu i Čerčilu čini se da su u raju, i nije im jasno kakav strog sud bi trebali da prođu, ali su "gore", kako kaže, odlučili da se malo pričeka.

- Ako koristimo Danteovu terminologiju iz "Božanstvene komedije", svi zločinci se kažnjavaju, moraju da odgovaraju za ono što su uradili, ali u mom filmu niko se ne kažnjava. Ostavio sam ih neka doživotno čekaju svoju kaznu. Daleko im lepa kuća! Zapravo, film govori o tome kako se savremeni ljudi odnose prema istoriji i zločinu. Pravedno ili ne, nekada su zločincima odsecane glave, ili su vešani, a u naše vreme postojalo je samo suđenje u Nirnbergu, koje su mnogi izbegli. Milioni Nemaca nisu odgovarali.

Ovaj film je zasebno delo, kako je rekao, ali bi tematski mogao da se priključi njegovoj tetralogiji o moći u kojoj su prva tri dela posvećena Hitleru, Lenjinu i Hirohitu, a zaokružuje ih Geteov "Faust", za koga je dobio "Zlatnog lava" u Veneciji:

- "Bajka" je u drugoj intonaciji. Ovo je više šala. Prva varijanta njegovog naslova bila je "Smeh kroz suze", ali nisam želeo da gledaocima sugerišem raspoloženje. Onda se pojavio neutralan naziv - bajka. U ruskom postoji reč bajka, ali ona označava laž. Kaže se recimo: "Pričaš bajke."

U radu "Povratak bludnog sina", koji je uoči pandemije korone predstavio u paviljonu Rusije, na Bijenalu u Veneciji, inspirisan Rembrantovom slikom postoje apokaliptične slike rata. Na pitanje kako iz perspektive sadašnjeg rada gleda na ovaj rad Sokurov odgovara:

- Pa i tada je postojao rat u Siriji, a i u Avganistanu se ratovalo, a u čitavom svetu bili su teroristički napadi. Ratna sekira iskopana u Drugom svetskom ratu još nije zakopana. Sve vreme se ratuje. Nažalost, ništa nije završeno.

Veliki reditelj govorio je i o svojoj filmskoj estetici, Tarkovskom, Bergmanu, Ermitražu...

NOVI KOLONIJALIZAM

EVROPA sada, smatra reditelj, predaje sve svoje pozicije, hrišćanski svet je na ivici propasti, a islamski na pragu:

- Jasno nam je kada Evropa prihvata hiljade izbeglica iz Afrike i Azije da je to nova vrsta kolonijalizma. Treba učiniti sve da se prekine rat na arapskim teritorijama, da se tamo obnove ekonomije, da ti mladići ne bi kao bubašvabe bežali po svetu, već da ostanu i da rade u korist svojih zemalja, da ih grade. Jer, tamo više ničeg nema.