U POTRAZI ZA SRPSKIM ZAPLETOM: Ruski pisac Nikolaj Svečin avanture svog junaka smestiće u Srbiju, u vreme Majskog prevrata
PRVI put sam u Beogradu, u potrazi za srpskim piscem koji će nastaviti da zajedno sa mnom smišlja i piše detektivska lutanja kroz istoriju slovenskih naroda iz 19. i 20. veka, iz vremena kada su se mnoge od njihovih države rađale, za "Novosti" ekskluzivno kaže Nikolaj Svečin, ruski književnik iz Nižnjeg Novgoroda, jedan od najčitanijih u žanru istorijsko-detektivskog romana.
Foto Privatna arhiva
Svečin je vršnjak Borisa Akunjina (koji je sinonim za rusku detektivsku književnost širom sveta), koga na tamošnjem literarnom tržištu počinje da sistiže i tiražima, ali i prevodima na druge jezike. Njegov junak, Aleksej Likov, kroz 31 roman razrešava stvarne i izmaštane zločine iz ruske prošlosti, smeštene u različite gradove, ali u istu epohu:
- Put je Likova vodio i do Srbije iz 1878. i srpsko-turskog rata gde je ratovao naš general Černjajev, a sada je vreme da njegovu misiju kroz istoriju nastavi njegov sin i eventualno "srpski prijatelj" - objašnjava pisac i kroz smeh dodaje da svog junak planira da penzioniše u 40. romanu.
Ali, "oživeće" novog, sina Alekseja Likova, za koga planira da u Srbiju dođe 1903-1904. u doba Majskog prevrata, kada Apisovi oficiri preuzimaju istoriju u svoje ruke. Foto Privatna arhiva
- Kada sam počeo da pišem dela u istorijsko-detektivskom žanru, nisam ni slutio koliko je teško biti istorijski tačan i književno zanimljiv, u isto vreme - priznaje sagovornik. - Mnogo vremena se provodi u arhivama, mnogo gradova sam posetio, sretao mnogo ljudi i sada mogao da kažem da se "od književnosti može živeti". Dolazak u Srbiju, a potom i u Republiku Srpsku, davna mi je želja.
Romani Nikolaja Svečina prevedeni su skoro na sve evropske jezike a uskoro će se pojaviti i na srpskom. U svojoj zemlji godišnje mu se proda oko 200.000 primeraka knjiga. Primećuje da u Beogradu ima veoma lepih knjižara, ali ga čudi što su knjige toliko skupe, jer su u Rusiji jeftinije, zato što imaju i papira, gasa i struje...
- Pisaću dok budem disao, tako mi je suđeno. Kada sam lekarima u Nižnjem Novgorodu rekao da planiram da se književno penzionišem, zapretili su mi da im ne dolazim na kliniku, jer neće da me leče. Dakle, moram - zaključuje gost Beograda.
UNUTRAŠNjA STRANA ISTORIJE
- ISTORIJU pišu istoričari, a na "mom detektivu" je da istraži zločin i oslika vreme u kome se desio, kroz odabrani realni događaj. Tako jednu epohu, uz sve njene intrige, izvrnutu kao čarapu, nudim čitaocu. Tu je tajna, a da bi se do nje stiglo,opet je potrebno vreme da pisac razume unturašnju stranu istorijskog vremena.