ELITA U ELITNOM DRUŠTVU: "LADA" predstavlja nove članove izložbom odabranih dela u Galeriji 73 na Banovom Brdu

Među njima je jedan akademik, a većina su univerzitetski profesori.

Tako su se na ovoj postavci našla dela vajara Save Halugina, dopisnog člana SANU, Branimira Karanovića, profesora emeritusa Fakulteta primenjenih umetnosti, Dimitrija Pecića, bivšeg dekana Fakulteta likovnih umetnosti, ali i profesora FLU Radomira Kneževića, Zorana Todovića i Vesne Knežević. Izlagači su i naši ugledni likovni stvaraoci Blagoje Dimić, Milan - Cile Marinković i Gordana Ana Mirkov.

- Reč je o istaknutim umetnicima čija su ostvarenja odavno prepoznata i priznata kao nesumnjive umetničke vrednosti - ističe slikar Aleksandar Đurić, predsednik LADE. - Njihovo prisustvo čini da Društvo sa obnovljenim elanom nastavi tradiciju potvrđivanja razloga zbog kojih je i osnovano daleke 1904. Osnovna načela kojih bi trebalo da se pridržava svaki član LADE su da slobodno razvija sopstveni kreativni potencijal, čime se proširuje i bogati humanistički sfairos, ali i da čuva i afirmiše kulturni identitet naroda iz koga potiče. Iskazani postulati nisu antipodi, niti su u suprotnosti.

U pravilima koja je LADA objavila 1909. piše da je cilj Društva negovanje umetnosti, a način za postizanje tog cilja, priređivanje izložbi u domovini i izvan nje. Redovne godišnje izložbe LADE tada su organizovane u paviljonu "Cvijeta Zuzorić" u kome se nalazilo i sedište.

- LADA nije u koliziji sa Udruženjem likovnih umetnika Srbije, jer nema esnafske pobude, niti sa bilo kojom umetničkom grupom sa proklamovanim poetičkim programom, već nastoji da kroz prihvatanje različitosti promoviše autentični umetnički kvalitet - dodaje Đurić. - Međusobno razumevanje i kolegijalna podrška podrazumevaju se među članovima Društva. Zahvaljujući ovakvom opredeljenju, LADA je danas ne samo najstarija umetnička asocijacija na Balkanu, već i elitna skupina ljudi okupljenih oko same suštine umetničkog poslanja.

Prema Đurićevom objašnjenju, reč je o dobrovoljnom, strukovnom, nestranačkom i neprofitnom društvu umetnika vizuelnih umetnosti koji žive i stvaraju u Srbiji i srpskih umetnika koji žive i deluju u dijaspori, kao i onih drugih nacionalnosti koji doprinose razvoju i ugledu srpske umetnosti:

- Novi članovi kroz svoje dosadašnje delovanje upravo to manifestuju - zaključuje Aleksandar Đurić.

Društvo LADA je, povodom ove izložbe, potpisalo i protokol o saradnji sa Galerijom `73.

- LADA na ovaj način postaje naš strateški partner, sa ciljem unapređenja kvaliteta izlagačke aktivnosti naše galerije, koja je, iako fizički izmeštena iz glavnih gradskih tokova, po rečima mnogih umetnika jedan od najznačajnijih, i svakako najlepših izložbenih prostora u gradu - ističe za "Novosti", Mirela Pudar, direktorka Galerije 73. - Ovom izložbom se ispisuje i nova istorija naše galerije, institucije kulture koja u kontinuitetu istrajava već pola veka na kulturnoj mapi ne samo Beograda, već, usudiću se da kažem, i mnogo šire.

SLOVENSKA BOGINjA OBNOVE

NAJSTARIJE aktivno umetničko udruženje na Balkanu - LADA, koje je osnovano 1904. godine, na predlog Marka Murata, dobilo je ime po slovenskoj boginji obnove. Pored Murata, među osnivačima Društva bili su i Uroš Predić, Đorđe Jovanović, Beta i Risto Vukanović, Simeon Roksandić i Petar Ubavkić. Srpska LADA bila je sekcija istoimenog saveza čije su članice bile i sekcije hrvatskih, slovenačkih i bugarskih umetnika.