ISPUNIO JE SEBI VELIKU ŽELJU I UMRO JE SREĆAN: Reditelj Ognjen Petković o radu na poslednjem filmu Puriše Đorđevića "Usta puna zemlje"
SMRT je bila brža od večito mladog Mladomira Puriše Đorđevića, ali ne brža od njegove želje da snimi svoj dugoočekivani povratnički film "Usta puna zemlje".
Tokom leta sebi, a i svima nama ispunio je želju ekranizujući cenjeni i voljeni roman svog prijatelja Branimira Šćepanovića. Ni veliki pisac, koji je preminuo pre tačno dve godine, ni Puriša, koji je pre dva dana minuo svetom, nisu dočekali da na velikom platnu pogledaju "Usta puna zemlje", ali će publika imati sreću da ovaj film vidi posthumno, verovatno već do kraja godine.
- Puriša je živ, umro nije! Eto, tako se osećam. Jer, njegovo delo je još tu. Evo, kao da je neki znak, baš dok smo razgovarali o njemu, glumci u KPGT igrali su njegovu predstavu "Ljubavna priča". A neka druga publika uskoro će gledati njegov poslednji film "Usta puna zemlje" - kaže, za "Novosti", Ognjen Petković, koji je kao pomoćnik reditelja na ovom filmu radio sa velikim Purišom.
Po njegovim rečima, film je završen, a njegov reditelj i scenarista je zadovoljan otišao na onaj svet.
- Puriša je video poslednju verziju montaže, bio je oduševljen filmom i nije više ništa hteo da menja, ni jedan jedini rez. Sebi je ispunio veliku želju i mislim da je umro srećan.
Spoj osobene Purišine filmske poetike i rediteljske ruke, i neponovljive Branine proze, odista je obećavajući.
- Postoji razlog što je toliko živeo, da snimi svoj poslednji film. Svi mi, a i on sam, mislili smo da je pretposlednji, jer je, naravno, već imao u planu novi projekat - dodaje Ognjen.
O saradnji sa filmskim velikanom, njegov mlađi kolega priča veoma emotivno, objašnjavajući da je "teško govoriti jednostavno o tako kompleksnom čoveku i umetniku".
- Od Puriše se moglo mnogo toga naučiti, i o filmu i o životu. Bio je nesvakidašnji čovek, neverovatnog duha i energije, vispren, duhovit, niko ne bi rekao da je imao te godine. Koliko ljudi na svetu danas ima 98 godina, a zamislite tek da postoji još neko ko u tim godinama snima film. A on je svu svoju energiju trošio na to. Budio se i živeo sa filmom. Ustajao bi u pet ujutru, nekad i noću, i kucao izmene, dopune plana na pisaćoj mašini, jer kompjuter nije voleo. Bio je potpuno posvećen i predan onome što radi. Svi mi koji smo u filmu i pozorištu moramo da se ugledamo na njega - iskren je Ognjen koji napominje.
- Puriša Đorđević je bio svetski reditelj!
Petković kaže da je veliki autor radio po istim postulatima po kojima je i živeo.
- Nije pristajao na osrednjosti i sve je pretvarao u film, čak i obično ispijanje kafe.
Stalno je režirao i kada kamera nije bila uključena. Pisanje i režiranje bilo je njegov život.
Veliku pomoć u snimanju filma "Usta puna zemlje", Puriša je, kako nam otkriva Ognjen, imao od Ljubiše Ristića.
- Mislim da je važno podsetiti da su dvojica velikana, Brana i Puriša, svojevremeno odbijeni na konkursu Filmskog centra. Ali, nisu odustajali. Srećom, Puriša je uspeo da snimi film, a u tome je imao veliku pomoć reditelja Ljubiše Ristića.
Petković napominje da postoji velika simbolika između glavnog junaka romana i filma "Usta puna zemlje" i Purišinog života.
- Marko saznaje da mu je ostalo tri meseca života i kreće na put, pitajući se da li u ta tri meseca može da proživi život onako kako je trebalo. Puriša je to savršeno oblikovao u priču koja zapravo priča o njegovom životu, od detinjstva i momenta kada je kao mlad partizan uhapšen u Čačku i osuđen na smrt, do tog poslednjeg trenutka kada umire i postaje slobodan. Simbolično, Puriša je umro tri meseca nakon završetka filma - zaključuje Ognjen Petković.
I njegov veliki prijatelj i kolega Ljubiša Ristić svedoči o tome kako slučajnosti ni u životu ni u pozorištu nema, pa se tako dogodilo da je na dan Purišine smrti u KPGT na redovnom repertoaru bila baš njegova predstava "Ljubavna priča".
- Prošla je bez minuta ćutanja, nismo ni obavestili publiku, jer nema smrti u pozorištu - kaže Ristić.
Puriša je, saznajemo, dolazio na gotovo svako izvođenje "Ljubavne priče" i redovno se sa ansamblom klanjao publici.
- Rekao je da neće doći na prethodno izvođenje, ali je bio siguran da će ovom poslednjem prisustvovati - sa setom primećuje Ristić, a potom dodaje.
- Puriša je nadživeo svoje vreme. Njegovi filmovi će nadživeti njega. Za ovaj poslednji koji je snimio, rekao mi je da je najbolji od svih koje je uradio. Tako je to kad si mlad 99 godina. Večni život je pred tobom, Mladomire!
Vučić: Obeležio najslavniju epohu
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić uputio je juče telegram saučešća porodici i poštovaocima reditelja Mladomira Puriše Đorđevića, u kojem navodi da se radi o "režiseru i scenaristi koji je obeležio najslavniju epohu naše filmske umetnosti".
- Čovek čiji je životni put počeo stradanjem zbog ideje u koju je verovao i stvaralac koji je neumorno živeo za film, Đorđević je utkao sve nijanse ljudskog bivanja u dela koja će ostati upamćena među brojnim generacijama vernih gledalaca i poštovalaca njegovog jedinstvenog umetničkog izraza. Za naročite zasluge u oblasti filmske umetnosti, odlikovan je Sretenjskim ordenom drugog stepena, čime mu je njegova Srbija, i na ovaj način, odala priznanje - navodi se u saučešću.
POČIVAĆE U ALEJI
FILMSKI velikan Puriša Đorđević počivaće u Aleji zaslužnih građana. Ovu odluku je, kako saznaju "Novosti", doneo gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, reagujući na zahtev koji je, u ime porodice poznatog reditelja, podnelo Udruženje filmskih umetnika Srbije (UFUS). Datum poslednjeg ispraćaja biće naknadno saopšten.
Legendarni "Purišin monitor" za "Večernje novosti"
OD POČETKA 1987, pa sve do duboke jeseni iste godine, Mladomir se Đorđević potpisivao ispod, vrlo čestih, kolumni koje su objavljivale "Večernje novosti".
Pod nadnaslovom "Purišin monitor, uz njegovu portret-karikaturu, katkad jedan za drugim, a katkad i uz duže pauze, izlazili su tekstovi na najrazličitije teme, obojeni prepoznatljivim duhom autora. Ali i njegovim preokupacijama, jer film, i razvoj televizije, teme su kojima se uvek vraćao, makar načelno govorio o teniskom meču ili muzičkom festivalu.
Jedan od poslednjih tekstova bio je posvećen jubileju (ali i prekratkom TV prenosu proslave) čačanske gimnazije. Najpre se "pohvalivši" da je bio jedan od najlošijih njenih đaka, otkrivši u koju je profesorku bio zaljubljen, te decenijama pamti promenu glagola na nemačkom, Puriša se osvrnuo na velike pesnike i druge velikane koji su pronosili slavu njegove nekadašnje škole. Pominjao je, u naslovu ili tekstu, brojne svetske i domaće zvezde, od Boba Fosa i Ćelentana, preko Lepe Brene (ali i njenog budućeg supruga, čiji je teniski meč komentarisao) do Ljubiše Ristića, Radeta Šerbedžije, svih koji su obeležili kulturnu scenu tog doba. M. N. M.