NEUMORNO JE VARAO SMRT: U Beogradu je preminuo Puriša Đorđević (98), znameniti i neponovljivi filmski reditelj

Umeo je da prokomentariše kako se smrt, istina, pobediti ne može, ali tvrdio je i da je tu neumoljivu posetiteljku kadikad moguće nakratko prevariti, zbuniti kakvom "neponovljivom ludošću". A toga mu nikad nije manjkalo, te neponovljivosti pre svega.

Rođen pre bezmalo jednog stoleća, na Đurđevdan 1924, živeći, kako je voleo da kaže, u šest različitih država pritom se ne maknuvši iz Srbije, Đorđević je gotovo tri četvrtine veka, 74 godine, posvetio onome što je voleo iznad svega - umetnosti. Onoj sedmoj.

Igrao je Puriša i fudbal, još kao mladić u poratnom rodnom Čačku, bio je novinar, urednik, nastupio i kao glumac, ispisao celo tuce knjiga... Usput je voleo život, kafanu, žene, ispunivši svaku stranicu svog životnog romana sadržajem. Neponovljivim. Iz ove perspektive i iz ovog veka, kratak brak sa velikom Milenom Dravić, s početka šezdesetih godina, postaje tek crtica smeštena u prolog tog romana - iako mu je, i pored potonjeg d(r)ugog braka iz kog je dobio i kći, Milena ostala i muza i večno najveća ljubav. Voleo je to da govori, taj čovek čija je svaka izjava bila jednako jedinstvena kao i on sam.

- Simbol našeg naraštaja svakako bi bila Golgota, i Puriša ju je i te kako prošao: i rat, i zarobljeništvo i kandidaturu za streljanje - veli Đorđe Kadijević.

- Jedini je bio stariji od mene, i sad sam očito ja na redu, postao sam najstariji filmski reditelj.

Kadijević ističe da ga nestanak čoveka kakav je bio Đorđević ostavlja u najdubljem zaprepašćenju - što otkriva izvesnu negaciju smrti kad su takvi ljudi u pitanju, i donekle potvrđuje onu Purišinu tvrdnju da je smrt neki put moguće zavarati:

- I on, zaista, nikad i neće umreti, njegovo telo možda jeste ali zračenje njegovog duha i svega što nam je ostavio ostaje zauvek. Neobično darovit čovek, bio je posve svoj, čas preterano ozbiljan, čas vrlo duhovit, nekomunikativan u smislu da nije voleo da priča sa svakim, ali ja sam imao tu privilegiju još od sedenja za istim stolovima u Puli... Voleo je život i trudio se da predupredi svaku slučajnu okolnost koja bi ga mogla koštati, ali koštala ga je ljudska sudbina.

Sećajući se svih Purišinih priča, revoltiran zbog fatalnosti i konačnosti te ljudske sudbine, Đorđe Kadijević naglašava da se kako u njegovim, tako i u Đorđevićevim filmovima, neretko oseća neminovnost smrti, i dodaje:

- Proveo je dug, ispunjen i srećan život, radeći sa uspehom ono što želi i voli, i baveći se najčasnijom profesijom - umetnošću, uspeo da pobedi prolaznost vremena, pa i samu tu smrt. Umro je u fizičkom smislu, ali u onom dubljem, Puriša će uvek postojati. Ipak, mnogo će nedostajati kao jedinstvena pojava, i siguran sam da ću sam još dugo osećati neku neobjašnjivu prazninu, nedostatak, zbog toga.

Među neprebrojnim filmovima sa rediteljskim potpisom Mladomira Puriše Đorđevića, u tom ogromnom opusu koji osim kultne tetralogije ("Devojka", "San", "Jutro" i "Podne") sa statusom remek-dela, čini i pedesetak kratkih i pet televizijskih filmova, našlo se i dvadesetak onih biografskih. Poslednji, prošlog 29. novembra promovisani "Gospodin", za junaka ima našeg pesnika, akademika Matiju Bećkovića - koga je vest o odlasku čuvenog reditelja takođe zapanjila.

- Iako je imao te duboke godine, do kraja je imao i tu bistru glavu mladića - kaže Bećković.

- Ostao je do poslednjeg daha pun ideja i planova, žarko je i dugo želeo da snimi film po Džojsovom "Uliksu", a osim te velike želje imao je i snage i pameti da se upusti u takvu filmsku avanturu u kakvu se ne bi upuštali ni mnogi stvaraoci u punoj snazi i jeku mladosti. Koliko znam, to je snimanje već bio i započeo, da bi mu potom obustavili finansiranje. Verujem da su ga time i uvredili, možda i "pokosili"...

Pretakanje remek-dela "Uliks" u filmsku priču jeste ostala velika a neostvarena želja Puriše Đorđevića, koji je nedavno u film pretočio i kultno delo na našem jeziku, "Usta puna zemlje" Branimira Šćepanovića. Ispunjenih do kraja ili ne, želja i planova mu nikad nije manjkalo, baš kao ni ljubavi prema životu, i filmu - od tog života često većem, niti nepresušne energije. Ipak, ponestalo mu je vremena, te ova "džojsovska" stavka, uz još neke često pominjane planove, ostaje izostavljena iz njegove filmografije i biografije. Što, ni u kom slučaju, ovu filmografiju i biografiju ne čini ništa manje grandioznima - a životni roman, ili film, Purišin ostaje neponovljiv i uzbudljiv kao malo čiji.

Kako to kaže naš filmski znalac Božidar Zečević:

- Između završetka snimanja i početka montaže prošao je ceo jedan veliki filmski vek, stalna groznica i neizvesnost u otkrivanju života, koji je bio ispunjen kao malo čiji među umetnicima filma.

Gojkovićeva: Blistav trag

POTPREDSEDNICA Vlade Republike Srbije i ministarka kulture Maja Gojković uputila je telegram saučešća porodici Mladomira Puriše Đorđevića.

- Vest o smrti Puriše Đorđevića, jednog od istinskih velikana srpskog i jugoslovenskog filma, duboko je potresla ne samo poklonike njegovih filmova, već i sve ljubitelje umetnosti uopšte - navodi se u telegramu.

- Njegova dela, koja danas predstavljaju klasike i kultna ostvarenja, ostavila su blistav trag u istoriji srpske kinematografije i definisala okvire više žanrova. Đorđević nije bio prepoznatljiv samo po umetničkom i filmskom stvaralaštvu, već ćemo ga pamtiti i po srdačnosti i vedrini kojom je plenio.

Autorski univerzum

SA TUGOM i ponosom Festival autorskog filma oprostio se od velikana naše kinematografije, koji je svoje poslednje filmove premijerno prikazao upravo na ovom festivalu, među njima i dokumentarac "Gospodin", film "Mala moja iz Bosanske Krupe" posvećen Branku Ćopiću, te "Iščezla Albertina" prema motivima Prustovog romana.

- Junaci, jednako kao i filmske priče Puriše Đorđevića nedoljivo nas podsećaju na kubistička platna i crteže: svi oni imaju u isti mah po nekoliko lica i figura, prostiru se kroz nekoliko vremena, nose po nekoliko života u sebi... Tako kubistički protegnuti kroz različita vremena i simultane tačke u prostoru, Purišini likovi iz velike tetralogije o ratu i revoluciji postaju otvorene metafore za sebe: poetske figure neponovljivog autorskog univerzuma koje nam kazuju nešto bitno i o našem svetu i životu - zapisao je umetnički direktor FAF Srđan Vučinić o Đorđevićevoj poetici.