TOLSTOJ ŽIVI U KNJIGAMA MNOGIH SVETSKIH PISACA: Ruski književni klasik preselio se u večnost na današnji dan pre tačno 112 godina

Trenutna situacija u svetu, sukob u Ukrajini, izazvali su potrebu da se njegovo delo posmatra u svetlu aktuelnih političkih zbivanja, a ne na osnovu umetničke vrednosti ili značaja za istoriju svetske književnosti. Na udaru ostrašćenih ljudi našle su se knjige ovog klasika, kao i još jednog njegovog savremenika, Fjodora Mihailoviča Dostojevskog.

- Dostojevski i Tolstoj su putovali u Evropu da bi došli do zaključka da je zapadna umetnost izuzetna, ali da je kolektivni zapad ogrezao u materijalnom i dekadenciji - kaže za "Novosti" dr Ana Jakovljević Radunović, docentkinja na Katedri za slavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu.

- Verovatno je to jedan od razloga za pokušaj odstranjivanja iz obrazovnih programa ili sa polica knjižara. U svoje vreme, ali i mnogo godina kasnije, Dostojevski i Tolstoj izazvali su nezapamćen interes čitalačke publike u Rusiji i u svetu, i uticali na čitav niz ruskih, ali i svetskih pisaca poput Tomasa Mana, Romena Rolana, Hemingveja i mnogih drugih. Možemo prestati da čitamo Tolstoja, ali njegov trag ćemo uvek naći u velikim i značajnim delima svetske književnosti.

Tolstoj je učestvovao u Krimskom ratu (1853-1856). Krajem 1854. godine stigao je u Sevastopolj, epicentar ratnih dešavanja u sukobu ruske imperije i koalicinoih snaga Francuske, Engleske, Osmanske imperije i Sardinijskog kraljevstva. Inspirisan ratnim događajima, napisao je priču "Sevastopolj u decembru". Priča je izrazito patriotska i veliča hrabrost ruskih vojnika. Ubrzo je napisao i "Sevastopolj u maju". Strahote rata i sve ono što je doživeo na liniji fronta i tokom opsade grada u velikoj meri su uticali na njegov rad, te ova priča govori o besmislenosti smrti i nehumanosti rata.

- Posle uspeha prve dve sevastopoljske priče on se okreće spisateljskoj karijeri i piše "Sevastopolj u avgustu 1855". Sevastopoljska trilogija predstavlja važnu etapu u stvaralaštvu Lava Nikolajeviča, a teme o kojima je pisao naći će svoj produžetak u potonjim njegovim delima, pre svega u jednom od možda i najvažnijih ruskih romana, u "Ratu i miru" - navodi Jakovljević Radunović.

- Kao glavnu karakteristiku na kojoj počiva snaga Rusa, ističe jednostavnost i tvrdoglavost.

Docent dr Lazar Milentijević smatra da se ne može sa sigurnošću tvrditi da li bi život Tolstoja krenuo istim pravcem da nije učestvovao u odbrani Sevastopolja, ali se može konstatovati da je duhovna nezajažljivost pisca i te kako uticala na neprekidno preispitivanje, nezadovoljstvo vlastitim življenjem, vraćanje na pitanja na koje je već ranije dao odgovor.

- Opus Tolstoja i bez ratnog iskustva možda bi bio podjednako impresivan - kaže Milentijević. - Ono što krasi njegove junake u trenucima rata je velika moralna snaga. Iako je u "Sevastopoljskim pričama" prikazana razorna stihija rata u kojoj se čovek gubi u vrtlogu nečovečnog ubijanja, Tolstoj detaljno opisuje šta je neki običan čovek pomislio, osetio u poslednjem trenutku svog zemaljskog života. Sagledavanje opšte panorame i slikanje pojedinačnih života je ono što će Tolstoj preneti i na "Rat i mir".

Milentijević ukazuje na to da su Tolstojevi junaci rat posmatrali iz različitih perspektiva:

- Za Bolkonskog rat je izlaz iz životne monotonije i mogućnost da on obrete slavu i da na taj način živi za sve ljude što će se na kraju ispostaviti kao neostvarljiva i iluzorna ideja. Za Bezuhova to je trenutak kada on spoznaje da nikakvi filozofski sistemi i religiozne koncepcije nisu dovoljne za sreću koja se krije u svakodnevnim stvarima. Za Napoleona rat je pozorište u kojem on igra glavnu ulogu. Za sve junake rat je velika kriza i duhovno iskušenje.

Gledajući ratna dešavanja, Tolstoj je zavoleo život, počeo da mrzi smrt i sve što ona donosi.

- Krimski rat je veoma snažno uticao na Tolstoja - kaže nam Irina Antanasijević, profesorka Beogradskog univerziteta.

- Bio je okidač, inicijalna tačka posle koje je počeo da se oblikuje njegov pacifizam i odbacivanje rata kao "najodvratnije i najstrašnije" pojave. "Ljudi koji ... priznaju rat ne samo kao neizbežan, već i koristan i stoga poželjan deo razvoja društva - ovi ljudi su strašni u svojoj moralnoj izopačenosti."

Antanasijevićeva kaže da svaka paralela sa ovim vremenom i ratom u Ukrajini, ako ne polazi od moralne sličnosti, već samo od događaja je pogrešna, pa čak i opasna.

- "Sevastopoljske priče" su ciklus od tri eseja iz tri različita perioda rata, koja objedinjuje pacifizam i humanizam. Ne rat, ne smrt, ne strašni događaji u prvom planu, već ličnost, čovek. Njegova slabost i njegova snaga. Rat je pojava koja donosi smrt, suprotna je životu i samim tim neprirodna: "Rat nije kurtoazija, već najodvratnija stvar u životu i to treba razumeti i ne igrati se rata." U romanu "Rat i mir" najsnažniji je opis rata kao šahovske igre, gde ljudi, praveći karijeru, maštaju o pobedi. Ali, rat nije igra. Rat je apsolutna antiljudska, neprirodna akcija.

Tolstoj piše da čovek ne može hladnokrvno da puca u drugu osobu: Nikolaj Rostov, kada se sudari sa Francuzom, umesto da puca, baca na njega revolver, baca ga kao dete kamen:

- Tolstoj je, razmišljajući o prirodi rata, analizirajući ga, pokušavajući da izvede njegovu formulu, pokazao da rat ne donosi mir. Rat je bolest, neka vrsta neprirodnog tumora. A ovu bolest je nemoguće zaustaviti nekom bitkom ili nizom bitaka. Nažalost, malo ljudi njega sada želi i ume da čita. Pojava kulture otkazivanja i uključivanje Tolstojevih knjiga u nju je primer neznanja i nesposobnosti za čitanje i razumevanje pročitanog. A kod Tolstoja je sve kristalno jasno: "Rat je događaj suprotan ljudskom razumu i celokupnoj ljudskoj prirodi."

I GANDI BIO "TOLSTOJEVAC"

TOKOM godina Tolstoj je postao pacifista i osnivač učenja koje je poznato pod nazivom "tolstojevstvo". Imao je pristalice iz svih društvenih slojeva koje su organizovale komune i narodne škole. Najveći broj sledbenika ruski mislilac je imao u južnim ruskim gubernijama, u Ukrajini i na Kavkazu. Sledbenici ruskog mislioca pojavili su se i u zapadnoj Evropi, Japanu i Indiji. Mahatma Gandi je bio pristalica tolstojevstva.

- Ovo učenje zasnovano je na nesuprotstavljanju zlu silom, univerzalnoj ljubavi, moralnom usavršavanju - kaže Ana Jakovljević Radunović.

- Ono podrazumeva odricanje od imovine, vegetarijanstvo i uprošćavanje ili pojednostavljivanje životnog stila, bavljenje fizičkim radom. Polazna tačka Tolstojevog učenja je uverenje da je čoveku potrebna ideja o smislu života, koji je izvan njega. Kada te ideje nema, čovek se suočava sa beznadežanim užasom i na kraju mišlju o samoubistvu.

Međutim, veliki pisac bio je propovednik, ali ne i praktičar: Tolstoj, ali ne i tolstojevac.