ČOVEK JE ODUVEK VIŠE UNIŠTAVAO NEGO STVARAO: Goran Milašinović pisac i direktor Pejsmejker centra KCS za „Novosti“

U svojoj trinaestoj knjizi, pod nazivom "Muk", poznati kardiohirurg i direktor Pejsmejker centra Kliničkog centra Srbije, govori o zločinu koji se 2002. dogodio u Bačkoj kada je ubijeno više hiljada malih ptica, mahom pevačica, koje su potom tajno prenesene u Italiju. Šverc je uz pomoć "Zelenih" Italije, ipak, otkriven.

- Slučajno sam pročitao tu vest - kaže Milašinović za "Novosti". - U Srbiji, naravno, istraga nikada nije ni započeta. Bezdušnost lovaca i krivolovaca, budući da je bila reč i o jednima i o drugima, šokirala me je. Danima sam razmišljao o okrutnosti i mogućim motivima za tako užasan zločin. Osećao sam muku i nelagodu, a potom i krivicu jer ljudi ubijanje šumskih životinja i ne smatraju zločinom. Roman mi je pomogao da se delimično oslobodim tog tereta.

*Da li ste prilikom pisanja romana imali jasno zacrtan cilj?

- Želeo sam da shvatim kakav mora da bude čovek koji je u stanju da ubije deset hiljada slavuja da bi od njih napravio pola kilograma paštete. U kojim moralnim ponorima i deluzijama je završila gramziva i pohlepna ljudska duša, nezasitna zadovoljstava i uživanja, čak i kad se ona nađu na rubu čiste patologije. Tako je i sa hranom: od potrebe i prijatnosti pretvorili smo je prvo u gastro-hedonizam, a onda stigli i do gastro-perverzije. Dok neki umiru od gladi, drugi ne znaju više šta bi novo izmislili da jedu i piju, ne osećajući nikakav greh, a još manje odgovornost prema bilo kome, drugim ljudima, Bogu, prirodi i svim živim bićima, koje bespoštedno tamane i uništavaju.

*Roman ste pisali po stvarnom događaju, a da li su svi junaci samo plod vaše mašte?

- Da, sve osim događaja je fikcija. Drugačije to ne bi bio lekoviti mimezis. Morao sam da izmislim narativni konstrukt, da oživim svoje junake, usadim im živote, gene, motive, karaktere i osećanja, kako bi oni primili krivicu za taj zločin na sebe, a sve nas druge oslobodili odgovornosti. Poznato je da je čovek sklon da se iščuđuje nad tuđim zločinima, govoreći "ja nisam takav, ja to nikada ne bih učinio", a kad se okolnosti promene, postane isti takav.

*"Muk" otvara pitanje složenog odnosa čoveka i prirode. Vaš junak, sa nadimkom Tito, kao da nije svestan zločina koji je počinio?

- Čoveka nije moguće upoznati dok se ne upoznaju sve njegove mane i patologije, ali zbog čega je čovek zao i nepravedan prema drugima, okolini, a na kraju i prema sebi, niko ne zna. Odgovor ne zna ni sveznajući narator u romanu, iako se trudi. "Muk" je zbog toga roman pitanja, a ne odgovora. Ako ih i ima, oni se ne nalaze u kontemplativnim zastojima, nego u naraciji, u dinamici i u uzročno-posledičnim vezama. Odgovor na pitanje zbog čega je neko gramziv i okrutan je on sam i njegov život. Gramziv je zato što je takav, a ne zbog toga što je takav odjednom postao. Mnogi zločini počinju nevino, zar ne? Na primer, lov i lovci. Dopušteno im je ubijanje slobodnih šumskih životinja koje nam odavno ne trebaju za hranu, međutim, u jednom trenutku zabava se neosetno pretvori u zločin. Lov i lovci jesu "sokolovo oko" ovog romana, motiv oko koga se grupišu sva zbivanja, preokreti i poenta. Uništavanje planete ima i dodatnu dimenziju: ne samo što je plod bahatosti i sebičnosti, nego i gluposti, jer je bušenje rupe u čamcu u kojem sam ploviš.

*Na šta je spreman čovek koji može da puca u slavuja?

- Spreman je da sa istom bezdušnošću ubija i ljude i da ne preza ni od masovnih zločina, pri tom, nedužnost uopšte ne priznaje kao kategoriju. Ptice u "Muku" su metafora, o drugim zločinima je reč...

*Kakav je ovo svet u kome živimo?

- Nije čovek ni u jednom trenutku istorije bio više dobar, nego što je bio loš. Uvek je više uništavao nego što je stvarao. Dodatni problem našeg vremena su izneverena očekivanja da će čovek postati bolji uz pomoć tehnologije, progresa, inovacija, što se nije dogodilo. Dvadesetprvi vek je vek razočaranja. A razočaranima je lako manipulisati. Tako su grabež, materijalizam i sebičnost pobedili vrlinu. Novac i uživanje su postale dve jedine mantre savremenog čoveka. Empatija, duhovna čistota, kreativnost, nematerijalna zadovoljstva danas nemaju nikakvu vrednost ni cenu. Međutim, čovek nije ni svestan koliko su ga grabež i sebičnost doveli do samog egzistencijalnog ruba. Savremeni čovek je, u stvari, "karamazovac", pun mračnih nagona i surovih strasti, krvožedan i strahovito neosetljiv. I zbog toga, možda je Ivan u "Karamazovima" u pravu kad kaže Aljoši da čoveku ne treba dati suviše slobode jer kad je slobodan, umesto vrlina, odmah isplivaju na površinu njegove mane.

*Još jedan Tito, koga svi pamtimo, voleo je lov. Kako je vaš Tito dobio nadimak?

- U početku sam želeo da ime Tito posluži samo kao pojačivač, čista perifraza, ali kasnije mi se dopalo i kao zabavna mistifikacija. Tačno je da je kontinuitet nesporan, lov je za neke socijalističke istočno-evropske lidere bio kao golf za engleske džentrije. Naš Tito je s obzirom na poreklo, možda imao dodatni podsvesni uzor u Austrougarskoj monarhiji: nesrećni prestolonaslednik Ferdinand je bio poznati ubica šumskih životinja. A to da socijalistička Jugoslavija nije bila imuna na šverc već i nije neko otkriće. Jedan važan segment romana je Trst, sa svim specifičnim relacijama koje je bio uspostavio sa Jugoslavijom, među kojima je i šverc.

*Posao kardiohirurga je prilično stresan. Koliko vam pisanje pomaže da taj stres prevaziđete?

- Pisanje nije uopšte antistresogen nego baš suprotno, veoma stresogen i naporan posao. Neke teme napinju i ne daju mira mesecima, a neke i godinama. "Muk", koji nema ni dvesta strana, pisao sam pune dve godine, a možda i duže. Promenio sam najmanje deset verzija i pocepao više stotina stranica. Zbog čega taj uzaludan posao, koji ne donosi ni novac niti sreću, a ni poštovanje, ipak, neko radi? Zbog toga što ne može drugačije. Zato što mu svet nije jasan sve dok ga ne pretvori u fikciju i iluziju. Uostalom, ne biramo mi život koji ćemo da živimo, nego on bira nas.

LAŽNA DRŽAVA DALEKO OD UNESKA

KAO predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom, da li je tzv. Kosovo i dalje daleko od članstva?

- Nadamo se da je tako i da će i dalje važiti argumenti, kako legalni, tako i etički, po kojima takozvano Kosovo ne može da bude punopravni član Uneska. Zasada, nema konkretnih najava za novu kandidaturu, ali treba biti na oprezu i svestan snage država koje su njihovi sponzori i promoteri. U međuvremenu, mi radimo naš posao, bavimo se novim upisima, brigom o već upisanim dobrima i svim ostalim aktivnostima iz delokruga Uneska, kojih je sve više.

UZBUDLjIVO VELIKO PLATNO

KAKO gledate na film "Lančana reakcija", kao autor romana "Slučaj Vinča" po kome se snima?

- Slatko posmatram sa strane kako književnost funkcioniše u filmskom kadru. Kako se roman pretvara u dramsko, dijaloško delo, ali na velikom platnu. Kako reči postaju gluma, nova umetnost. Kako opisi i naracija postaju žive slike. I sve to sabijeno unutar dva sata, što ne dozvoljava greške, zastoje, dosadu, kojima književnost lagodno i prilično obiluje. Tim ljudima se iskreno divim, oni rade ono što ja ne umem i sjajno se zabavljaju. Pisanje je nešto suprotno, projekat koji se nalazi samo u jednoj glavi, ostvariv jedino u samoći i tišini.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI