PESME OBOJENE DUŠOM: Reditelj Ejnari Pakanen o filmu "Raj za karaoke" koji je zatvorio ovogodišnji festival "Slobodna zona"

Upravo o tome govori dokumentarac "Raj za karaoke", finskog reditelja Ejnarija Pakanena, koji je sinoć zatvorio 18. "Slobodnu zonu".

Pakanen nas u svom filmu vodi na proputovanje kroz Finsku pokazujući nam strast tamošnjih stanovnika prema karaokama koje mogu biti organizovane u barovima, nečijem domu, garaži, pa čak i u sauni.

- Za mene "Raj za karaoke" znači raj na zemlji, a to su finske karaoke. Svako može učestvovati i svi su jednaki na sceni. Tu izlažeš sebe, svoje slabosti i mane i taj aplauz koji učesnici dobijaju je za hrabrost da se tako otvoriš pred nepoznatim ljudima. Nema mnogo trenutaka i mesta u ovom današnjem svetu koja slave i aplaudiraju nesavršenosti - kaže, za "Novosti", Ejnari Pakanen.

Njegovi junaci se bore sa Alchajmerom, gubitkom dece ili voljenih osoba, beže od samoće, depresije... I pevaju pesme svom dušom.

- Za razliku od ostatka sveta, karaoke su za Fince nekako postale sredstvo i lek za mnoge životne probleme. Postoji, naravno, i taj zabavni deo, ali u mom filmu nema tog stereotipa pijanih Finaca koji bauljaju kroz bar. U Finskoj postoji na stotine karaoke klubova u kojima se ljudi okupljaju i pevaju, a da u njima ne služe alkohol. Mi, jednostavno, nemamo tu tradiciju da razgovaramo o svojim problemima i o tome kako se zaista osećamo, da li patimo, da li nam je teško. Zato su, verujem, karaoke toliko popularne. One ti nude lek u vidu pesme koju je neko drugi napisao, ali čije reči na neki način govore o tvom životu ili ti pomažu da izraziš svoja osećanja. Jer, mnogo je lakše da svoje emocije "otpevaš" nego da o njima pričaš - objašnjava Pakanen fenomen tužnih finskih karaoka.

Reditelj kaže da je i sam često posećivao ove klubove i pevao, ali su za njega karaoke bile samo zabava, prilika da zadirkuje prijatelje. Njegovo mišljenje se u međuvremenu potpuno promenilo.

- Sada znam da je za većinu ljudi pevanje potreba da daju oduška svojim osećanjima, da kažu šta ih tišti, zašto su izabrali baš tu pesmu. Svaki pevač je za mene danas nova životna priča, novo iskustvo.

Pakanenov film je, pre Slobodne zone, gostovao na nekoliko festivala u različitim delovima sveta, poput Meksika, Poljske, Nemačke...

- U početku me brinulo da li će publika prepoznati "finsku dušu" i kako će reagovati na pesme koje niko izvan moje zemlje ne zna. Ali, na kraju ih je privuklo baš to lokalno, finsko, obični ljudi koji se izražavaju kroz pesmu.

PANIKA NIJE DOBAR SAVEZNIK

O TRENUTNOJ situaciji u svetu i životu u Finskoj, Pakanen iskreno govori:

- Ne osećam strah, ali nešto je nepovratno promenjeno. Finska se od Drugog svetskog rata ponosila svojom neutralnošću, balansirajući između Istoka i Zapada, ne zauzimajući ničiju stranu. A, onda, samo dva meseca od početka rata između Rusije i Ukrajine Finci su nažalost rekli "hajde da se priključimo NATO". Nemam jasan stav o tom pitanju, ali smatram da je šokantno da decenijama čuvaš svoju neutralnost, a onda preko noći, bez mnogo rasprave, doneseš jednu tako važnu odluku. Dobre odluke se retko donose kada si u panici.