ORFEJ SA KOPAONIKA: Predstavljena nova knjiga putopisa Terra Rascia Milisava Savića

Rasciju, srce nemanjićke države, opisali su u dnevničkim i putopisnim beleškama mnoge diplomate, sveštenici, trgovci, avanturisti, špijuni, na svom putu prema Carigradu iz Dubrovnika, Carigrada i Beograda. Ostavili su zapise o čuvenim manastirima Mileševi, Sopoćanima, Đurđevim stupovima, Studenici, Banjskoj, ali i većim i manjim naseljenim mestima na Pešterskoj visoravni, u Raškoj dolini, na obroncima Kopaonika i Golije. Milisav Savić je krenuo njihovim putevima trudeći se da na novom listu hartije oživi nekadašnje vreme i prostor, ističe recenzent dr Vladan Virijević.

Priča o putovanju kroz zemlju Rasciju otvara putopis prevodioca sa latinskog austrijske delegacije, Benedikta Kuripešića, iz 1530, koji se smatra najboljim takvim štivom o onovremenom Balkanu. Beležeći kako se delegacija u kojoj je bio iz današnje Sjenice popela na "veliko brdo", Kuripešić navodi da se odatle videlo more, Dubrovnik, Carigrad i Smederevo, što je naravno bilo nemoguće. Međutim, mit o Kosovskom boju preneo je veoma verno, kao jedan od prvih zapadnih putopisaca koji je pisao na tu temu. Njegova priča je ista kao i ona iz epskih pesama, sem u jednom detalju, a to je da je Miloš Kobilić bio - starac.

- Knjiga ima tri sloja: najpre, kako su nas stranci putnici gledali i posmatrali, uglavnom kao siromašan i napaćen svet pod tuđinskom vlašću, ali koji ima manastire izuzetne lepote - rekao je Savić. - Prošao sam sva sela i predele kojima su oni išli i uverio se u njihovu izuzetnu lepotu, ali i u to da tamo više gotovo nikoga nema. Treći sloj knjige čine razmatranja putopisa kao žanra. Posebno je zanimljivo što većinu tih putopisa nisu pisali oni koji su navedeni kao autori, već njihove sluge.
Kada je Benedeto Ramberti 1534. godine pratio svog rođaka Danijela, mlatačkog diplomatu, na putu za Carigrad, napisao je putopis "Tri knjige o Turcima". U tom delu dao je prvi detaljni opis Mileševe, koji su potonji putopisci ponavljali, jer je putopis imao, za autorova života, nekoliko izdanja.

- Ovaj putopis otkriva namernu, ili nehatnu naviku pisaca svih vremena da mistifikuju lokacije i imena sela, gradova, reka. Rambertove pogreške - da se Raška uliva u Moravu, a da je na Kopaoniku živeo Orfej, možda nerviraju pedantne geografe i istoričare, mene - ne. Jer, pesnička istorija i geografija nikada se ne poklapa sa stvarnom - kaže Savić.
Parižanin Pjer Leskalopje kao mlad otisnuo se 1574. iz puke radoznalosti na putovanje od Dubrovnika do Carigrada i vratio se sa putopisom, u kome je, između ostalog, zapazio kako Srbi trpe veliku muku što im Turci uzimaju decu za janjičare. Zabeležio je i priču o Turčinu koji je pao mrtav jer je zlostavljao kaluđere. Ova tipska priča vezuje se za mnoge manastire, a ušla je i u narodne pesme.

Foto: Z. Jovanović

Nepoznati pisac, sluga Paola Kontarina, napisao je dnevnik putovanja od Venecije do Konstantinopolja, koje je preduzeo njegov gospodar, kao ambasador Mletačke republike. U tom spisu prvi put je pomenut Stefan Nemanja i ktitor manastira Mileševa kralj Vladislav, kao i dva stara manastira u Novom Pazaru, Đurđevi stupovi i Petrova crkva.
Kao posebno zanimljivu Savić izdvaja priču o Engleskinji Meri Edit Daram (1863-1944), koja je u leto 1902. bila u Raškoj i Studenici. Za vodiča dali su joj mladog i lepog pandura (ovu reč ona ispisuje na srpskom), za koga je, priznaje, grešno poželela da joj bude na usluzi. Među autorima putopisa koji su oplemenjeni fotografijama Milisava Savića su i Žan Šeno, Marin Bici, Pjer Lefevr, Evlija Čelebija, Jaketa Palmotić Dinorić, Nikola Bošković, Endru Arčibald Pejton....

Mit o propasti sveta

Monasi Mileševe pokazali su putopiscu Korneliju Dupliciju Šeperu 1533. knjigu o propasti grada sa sedam kula i gvozdenim vratima, a koju je napisao, kako su tvrdili, Sveti Sava, primetio je na promociji Bratislav R. Milanović, i dodao:

- Takvu knjigu Sveti Sava, kao što znamo, nije napisao. Ali možda mu je pokazana neka koja mu je pripisana. Zamimljiv je Savićev komentar Šeperovog zapisa: "Mit o propasti sveta, najavljen u Otkrovenju Jovanovom, tih godina bio je posebno aktuelan. Upravo se navršavalo 7.000 godina od postanka sveta. Propast sveta po Srbima počela je na Kosovu Polju. Do propasti sveta nije došlo, ali mit je opstao i uvek se na ovim prostorima 'intenzivirao' u zlim vremenima". Tako traje i danas.