"ROLERKOSTER" BRATSTVA I JEDINSTVA: Omaž ideji zajedništva na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu

 Uz jugoslovenski „Rolerkoster“ beogradskog „Ateljea 212“, tražeći i nalazeći isključivo dobronamernog slušaoca i gledaoca, doprineo je tome i govor predsednika žirija prof. dr Radivoja Dinulovića: sve zajedno, to je nostalgična potreba koja se povremeno u svakom čoveku javi, a koja govori – kako bi dobro bilo da je sada kao što je bilo pre, pre nego što su se zle stvari desile.

 - Nekada davno, jako davno, bio sam u jednoj zemlji dalekoj, pozorišno dete. Tu zemlju smo zvali Jugoslavija. Osećanje pripadnosti koje je počivalo jednako na Zagrebu, Sarajevu, Beogradu i Skoplju, gde su reči sloboda, bratstvo, jedinstvo i ravnopravnost predstavljali sistem vrednosti u koji smo verovali. Bio je to svet u kome smo se radovali i od kojeg smo očekivali bolju budućnost. To osećanje je za mene sasvim pouzdano i trajno i zato volim užički festival – rekao scenograf, arhitekta, predsednik žirija na festivalu „Bez prevoda“ prof. dr Radivoje Dinulović, otvarajući regionalne pozorišne susrete.

Prethodno, u holu Narodnog pozorišta nastupio je Hor „Glas“, najnovije užičko čudo, izvodeći numere grupe „Kvin“, a na istom mestu otvorena je izložba dragocenih pozorišnih fotografija Radovana Baje Vujovića.

Predstava „Rolerkoster“ po tekstu Jelene Kajgo, u režiji Milice Kralj, suprotstavlja stroga moralna načela roditeljskih jugoslovenskih a zatim postjugoslovenskih generacija, sa pragmatizmom evropske i svetske današnje dece. Tragikomično, razume se, jer starije generacije u svom ekstremu vreme sadašnje vide kao izdaju ljudskih vrednosti. One mlađe generacije prinuđene su da prihvate globalnu političku korektnost i nametnute zadatosti kao nepromenjivo Sveto pismo. Ova dva oprečna sveta ipak se, neminovno, jedan drugom približavaju. Život uprkos svojoj tragičnosti traje, jer je u osnovi međuljudskih odnosa nežnost kojoj je, da bi u stvarnom svetu trajala, pridodat i zajednički interes.

Užička publika je ovacijama nagradila glumački ansambl: Daru Džokić, Katarinu Marković, Jelenu Petrović, Vladislava Mihailovića, Milicu Mihajlović, Petra Mihajlovića, Teodora Vinčića i Simonu Beljac.

Pre svih dešavanja, kao i svake godine, na zgradi Narodnog pozorišta zavijorile su se zastave zemalja čiji ansambli igraju „bez prevoda“: Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske i Slovenije.

Drugog festivalskog dana, u borbi za nagrade „Ardalion“, na repertoaru je drama Ljubomira Simovića „Čudo u Šarganu“, u režiji Jagoša Markovića, sa sjajnim ansamblom Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI