KOMADI SATKANI OD PAUČINE I KRLJUŠTI: Knjiga "Postdramsko u poetici Aleksandra Popovića" doprinos u razumevanju jedne enigme

Ovako o našem velikom dramskom piscu razmišlja Nebojša Romčević, redovni profesor FDU i jedan od recenzenata knjige "Postdramsko u poetici Aleksandra Popovića" (inače doktorski rad Dejana Petkovića) koja se ovih dana pojavila u izdanju Sterijinog pozorja.

- Reč je o vrlo kompleksnom delu koje se bavi problemom jezika ali i nekim drugim dramaturškim modelima koje je promovisao Popović, bazirana na tri njegova teksta iz rane faze ("Ljubinko i Desanka", "Čarapa od sto petlji", "Krmeći kas") i jednom iz ove poslednje, "Noćna frajla" - ističe Miki Radonjić, direktor Sterijinog pozorja. - Inače, pre nekoliko godina u "Sceni" je izašao i Popovićev pomalo zaboravljeni tekst, "Šegrt i grejno telo".

Kako objašnjava Radonjić, zanimljivo je i da je Dejan Petković upravo zbog ove knjige angažovan kao dramaturg na predstavi niškog pozorišta. Naime, Branislav Mićunović režira "Noćnu frajlu", a kada je pročitao disertaciju pozvao je pisca da radi na predstavi.

- Razmišljao sam i kako bi se Aca postavio prema naslovu "postdramsko". Da li bi ga prihvatio ili bi, u svom maniru, povodom toga bio ironičan i samoironičan. Jer, mnogi ljudi ga vežu za ideološki i politički kontekst, govoreći da je u neku ruku prevaziđen, da pripada tom levičarskom krugu i da su njegove teme vezane za period posle Drugog svetskog rata i Informbiroa. Ali, pre svega, on je pisac koji je u svojim žanrovski heterogenim komadima davao studije mentaliteta i naravi. Bilo je pokušaja, kako u našoj književnoj, tako i u pozorišnoj kritici, da se dovede u vezu sa teatrom apsurda, Joneskom, Beketom. Ipak, Popović je sasvim autohtona i jedinstvena pojava, ne samo u našoj nego i u evropskoj dramaturgiji.

Da pripada i onoj poetici koju nazivamo postmodernom, ističe vanredni profesor FDU i drugi recenzent knjige Ksenija Radulović:

- Njegovo inkliniranje ka pojmu "postdramsko", apsolutno ne podrazumeva anuliranje nekih drugih svojstava njegovog opusa. Jedno ne isključuje drugo. To je novo otkriće autora Dejana Petkovića, delimično i neočekivano i očekivano, zato što se i sami pojmovi "postmodernog" i "postdramskog" donekle preklapaju.

O tome kako se ni sam Popović nije uvek sećao svojih komada pa ni likova u njima, svedoči Romčević, otkrivajući da je znao da pita ko igra "tog i tog", a da pritom taj lik ne postoji u drami.

- Homegonost njegovog rukopisa za svakog teoretičara je neka vrsta Rubikove kocke. Taman pomislite da su realistične drame ("Mrešćenje šarana", "Bela kafa"), onda se dohvatite onih drugih koje su najteže za razumevanje i shvatite da postoji sistem, ali da ga je jako teško prepoznati. Uspevao je da napravi "melting pot" u svojim dramama. Različiti motivi pretapaju se u formu koju ne možete žanrovski definisati, niti likove jasno prepoznati. Nije visoko mislio o svojim delima: voleo je, na neki način, da sam sebe potkopava tokom pravljenja radnje. Uvek mi je bilo zanimljivo da posmatram kako gradi scenu koja ide čvrstim realističkim putem da bi je onda srušio, razbio iluziju i vratio se na početak. Kao da je igrao jednu vrstu šaha sa samim sobom.

Romčević naglašava da je knjiga Dejana Petkovića korak "broj jedan" u razumevanju Popovića. Autor je dao ključ svim mladim rediteljima, ukazujući odakle da krenu kad požele da ga postave na scenu:

- Okolnost da sada sarađuje sa Mićunovićem na "Noćnoj frajli", zapravo, zatvara krug teatrološkog istraživanja. Knjiga daje puteve za razumevanje enigme koja je samom autoru bila nerazrešiva. Beskrajni dijalozi i njegova unutrašnja preispitivanja od kojih je, na kraju, i sam dizao ruke... Osećao je pozorište na način na koji ga nije razumevao.

Uostalom, dobar deo njegove karijere bio je iznuđen (po narudžbini), unutar koga je pravio odelo satkano, s jedne strane, od paučine, a s druge, od krljušti ribe. U ovoj knjizi proliveno je mnogo znoja da se raspetlja ta "čarapa od sto petlji".

REDITELjSKI PUTOKAZ

KOMADOM "Mrešćenje šarana" 1984. otvoren je Zvezdara teatar, a sticajem okolnosti i njegov poslednji komad "Baš bunar" postavljen je 1996. na istom mestu:

- Drago mi je što je ova knjiga postala putokaz za dalja rediteljska promišljanja na temu Aca Popovića, mogućnost da dobiju novi, možda i drugačiji format. Premijera "Noćne frajle" zakazana za 10. novembar u Nišu. Inače, reditelj Branislav Mićunović je bio jako blizak s njim. Od prve režije, ("Komunističkog raja") do danas, on neprekidno misli o Aci i mogućnostima da se rediteljski osmisli koncept predstave. Tokom rada otkrili smo da je svaka situacija, zapravo, kod Popovića jedan sukob. I kad su nas glumci pitali šta je tema, odgovorili smo da nema jedne teme. Izbrojali smo oko trideset u "Noćnoj frajli" - kaže Dejan Petković.