ZAPAD OVE TEHNIKE U RATU PROTIV NAS ODAVNO KORISTI: Fantazija postaje stvarnost, laž postaje istina

ISTINA na zapadu ne funcioniše, jer se ona ne gura. Gura se umetnost, češće-vulgarnost, pretenciozna, ispod svakog nivoa, ispod pojasa.

Foto Novosti

Odmakni se od prošlosti! Otrgni se! Iskorači! Otplači i nasmej se! Uroni u sada! Vreme nas prekriva talasom, uništavajući poznati mali svet. Vreme nas baca na prvu liniju fronta - saosećaj, moli se i bori se! 

Mnogi ljudi danas primećuju paralele sa prošlošću. Nedavno sam i ja jasno sagledala daleku i nimalo svoju prošlost u Nemačkoj, kad je moj voljeni muž Nemac rekao:
"Sada imati ženu Ruskinju poput tebe je kao imati ženu Jevrejku 1938. godine." Bio je kraj februara. I krenuli su rusko-nemački razvodi u Nemačkoj. A Evropu su preplavili nastupi pod parolama "Moskaljaku na giljaku" i "Rusi su ovde nepoželjni".

Nisam bila u Donbasu, ali sam zatekla deo fronta u Nemačkoj - vatren, zao, adrenalinski... Nemci su se umešali u to, uzeli su to u sebe kao kiseonik, i sada žive u takvoj sadašnjosti. Informaciono polje na Zapadu odavno je progutalo svačiji život. Informaciono polje je ritam evropskog vremena, melodija uz koju Evropljani plešu dok doručkuju, ručaju i večeraju.

Info polje nije samo u TV kutijici, ono je već u plućima - u krvi. Stilistika, estetika, i više - fiziologija. Uporediću to sa muzikom. Izabereš ujutru, na primer, rege. I plešeš veselo po ceo dan. Uključiš vojnički marš - uveče ćeš se s nekim potući ili bar posvađati.

Info polje je životni stil, raspoloženje, ritam u kome kroz vaš torzo teče vaša podatna krv. Na fizičkom nivou, nemaš uvek predstavu o čemu peva astmatični Bob Marli, ali plešeš uz njegovo zapaljivo "no vumen, no kraj".

To je magična moć umetnosti, i Zapad ove tehnike u ratu protiv nas odavno koristi. Radi sto posto. Fantazija postaje stvarnost, laž postaje istina, jer se, prema Visockom, ono veoma talentovano presvlači u čistu, verodostojnu odeću. Naša snaga je u istini, ali je i naš kulturni zastoj u istini. Ne možete se probiti kroz zapadnu svest sa čistom iskrenošću. To je kao da idete cvećem na haubicu. Gola istina neće pobediti, ne nadaj se.

Za stotinu dece koja su poginula u Donbasu pod ukrajinskim bombama, uvek će se naći dirljiva devojčica u vencu, prekrivena žuto-plavom zastavom, koja će na frankfurtskom trgu pevati "Moskaljaku na giljaku". I Nemci neće čuti jecaje donbaskih majki, oni će slušati pevačicu. I plesaće zajedno s njom po celoj Nemačkoj, i nosiće zajedno s njom njen žuto-plavi barjak.

Istina na Zapadu ne funkcioniše, jer se ona ne gura. Gura se umetnost, češće - vulgarnost, pretenciozna, ispod svakog nivoa, ispod pojasa. Izbeglice u navodno krvavim šortsevima su - bomba. A podrumska deca iz gradova uništenih ukrajinskom vojskom - za Nemce su neupečatljiva, siva video-sekvenca, koja se čak i ne smatra artefaktom.
Evropljani su godinama vakcinisani protiv istine i sada imaju jak imunitet na istinu. Video-zapisima iz donbaskih podruma njima ništa ne možete dokazati. Jer informacija se ne percipira na nivou svesti, savesti, razumevanja. Isključivo na nivou emocija! Na životinjskom nivou. Umetnost udara u stomak jače od snimka iz podruma. Štaviše, što je neukusnija, što je niže dno ove umetnosti, to se ona bolje prihvata.

Na Zapadu se uopšte ne čuje žena koja na pozadini ruševina jeca i priča o zločinima "Azova". A evo dečaka u panama šeširu, pleše na sceni "Evrovizije" - za "Azov" - i publika ga prati. Zapad danas živi po zakonima kunst-kamere - mrtva nakaza u formaldehidu, izbeglice razbacane po evropskim trgovima, njihovo urlanje, kreveljenje i histerija - odličan, efikasan način za borbu protiv nas. Ne pričajte o obrazovanju, razvoju, promišljenosti!

Zaboravite na misao! Zapadni masovni mediji rade samo za podsvest - pravo u stomak. Ne birajte hranu. Ne proučavajte kompoziciju. Ne smarajte. Mi ćemo vam sami otvoriti usta i ispuniti ih ukusom devojke u vencu. I nije iznenađujuće što je sada na Zapadu čak i pakovanje neke robe ofarbano u boje ukrajinske zastave. Sa ukrajinskom zastavom je ukusnije, zadovoljavajuće, jeftinije.

Mi, najverovatnije, ne gubimo u informacionom ratu, mi se borimo na drugom, materijalnijem terenu. Ja sam nekoliko meseci bombardovala Nemce video-
-snimcima osmogodišnjeg rata u Donbasu. Nisu mi verovali i prepričavali su bezbrojne lažne. Ali jednog dana poslala sam Nemcima klip sa pesmom "Plive kača" Akima Apačeva, sa azovcima koji su se predali. I samo ovaj klip je uspeo! Zato što je muzika koja prati video uletela direktno u podsvest. Dokumentarci nisu impresivni, ali se probija živa, iskrena i prava umetnost. Ona briše sve lažljivo. Grimase, hirove, histerične laži obara živa umetnost zasnovana na stvarnosti - na činjenicama. Živi cvet ne ratuje sa osušenim. On samo cveta i miriše. Nasuprot postmodernom muzeju retkosti i dekadentnom razvratu, na donbaskim poljima rađa se i raste umetnost stvarnosti.

Umetnost ostvarivog i ostvarenog.

Nepobitnog.

Tvoje slovo Z na kolima, "Besmrtni puk", dobrovoljci u Moskvi i Volgogradu, rodoljubive pesme sa društvene mreže, pesme Ane Dolgarjeve i Olge Staruško, izveštaji naših vojnih dopisnika, rep Apačeva, baćuška iz seoske crkve koji priča o svetim ratnicima, učitelji iz obične krasnodarske škole 52, koji su zajedno sa đacima prostirali duž celog okruga, na kilometar, ogromnu georgijevsku lentu, moj piterski poznanik, biznismen, koji je za svoj novac kupio darove veteranima 9. maja, moja poznanica režiser koja je snimila video-rolik "Ponosim se što sam Rus!"

Ovo je moćna nova umetnost, koja radi u našoj sadašnjosti specijalne operacije, za dobrobit vaše i moje budućnosti. Živa stvarnost likvidira zapadnjački mejnstrim, poništava depresivnu introspekciju, briše sa horizonta sve ono lažljivo, iako talentovano skrojeno.

Mi ne igramo info-igre kao karte: da jedna lažna skriva drugu, da jednu laž pobeđuje druga, sofisticiranija, provokativnija, glasnija i histeričnija. Mi ne glumimo, mi radimo uživo. Kao pesnici Donbasa - sa svojim ličnim, proživljenim. Lično iskustvo Donbasa razmotava vremenske zavrzlame i razbija najčvršće glamurozne čvorove.
Specijalna operacija nas je obnažila, otreznila, umila. Novo vreme! U kome ćemo, čak i uz rege Boba Marlija ili rep Haskija, svejedno, umeti da razlikujemo lažnjak od sopstvene žive stvarnosti.

(Iz zbornika "A vi tako volite Dostojevskog?", koji je priredio i preveo Želidrag Nikčević, u izdanju Kompanije "Novosti")

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Pogledajte više