POSTALI SMO ROBOVI NEISKRENIH REČI: Glumac Lino Gvinčali, zvezda serije "Detektiv Ričardi" o junaku koji ga je opčinio

Godina je 1930. Ulice Napulja pune su krvavih zločina, a mladi detektiv ne može da podnese nerešen slučaj. Zahvaljujući svojoj nadarenosti, može da vidi duhove pokojnika i pročita njihove poslednje misli. Ova kletva ga progoni svaki dan. Smeštena u magloviti Napulj, ova priča je moćna kombinacija policijske misterije i naučne fantastike, koja pomoću uzbudljive naracije, originalnog glavnog lika i nezaboravnih sporednih likova otkriva pravo značenje života i bola. "Zaljubićete" se u detektiva Ričardija, poznatog po tome što se nikada ne smeje, a čije srce kuca "duplo"! Naravno - zbog dve žene. Prostodušne mlade devojke i lepe, bogate udovice. Lino Gvančali, mlad je ali veoma uspešan italijanski glumac koji je dočarao lik ovog izuzetno neobičnog detektiva, a u intervjuu za "TV novosti" otkriva nam u kom delu Ričardijeve osobene ličnosti se najviše prepoznaje.

- Za gledaoce on je Ričardi. Ja volim da ga zovem po imenu. Postao sam izuzetno blizak sa njim, baš zbog nekih njegovih karakternih crta u kojima se više prepoznajem nego što se sa njima identifikujem. On je stidljiv, introvertan i ima tajnu koja ga muči. Čini mi se da sam na dobrom putu da postanem Ričardi - uz smeh i iskreno priznanje započinje razgovor za "TV novosti" glavni glumac serije čija je prva sezona u Italiji zabeležila rekordnu gledanost od skoro šest miliona gledalaca po epizodi. Lino je diplomirao na Nacionalnoj akademiji dramske umetnosti u Rimu, a dobitnik je i Gasmanove nagrade, jednog od najprestižnijih italijanskih kinematografskih priznanja.

Da dobije ulogu, kaže nam, da mu je koristilo to što je bio strastveni čitalac Mauricija de Đovanija i romana sa Ričardijem u glavnoj ulozi.

- Reditelj Alesandro D'Alatri imao je jasne ideje kako da postavi radnju, želeo je da snimi klasik. Posle našeg prvog susreta došao je da me vidi u pozorištu i mislim da je nakon toga doneo odluku da sam ja njegov Ričardi.

Glumite čoveka koji ne izražava svoja osećanja. Da li ste i vi takvi?

- On je dirljiv lik, čovek koji veruje u etiku i prepoznajem u njemu mnoge moje stavove i uverenja. Baš kao što je delovao prosvetljujuće na mene. Zahvaljujući njemu shvatio sam da izraze naklonosti nikada ne uzimam zdravo za gotovo. Kada se Ričardi nasmeje, ili dodirne nekoga, to je zato što on to želi. On to ne radi da umiri savest ili da bi se pridržavao nekih društvenih pravila. Svaki njegov gest je iskren i dolazi iz srca. Čini mi se da smo zaboravili da volimo srcem. Kao da su interesi pobedili snagu emocija.

Šta je bio najveći izazov za vas u kreiranju Luiđijevog lika?

- To da učinim da emocije govore kroz njegov pogled, a ne reči. Lik dobija snagu i dubinu jedino kroz emociju. Oči zaista jesu ogledalo duše.

Da li sebe doživljavate kao introvertnu osobu? Možete li glumiti lik kao što je Ričardi, a da i sami niste pomalo "on"?

- Ja sam rezervisan. Možda sam "veseli introvert". Volim društvo ljudi i govorim mnogo više od njega. Ričardi bi želeo da se prepusti sreći, ali ima unutrašnje demone koji ga progone i koji mu to ne dozvoljavaju.

Čini se da vas je malo "obuzeo", kao da još niste izašli iz njegovog lika? Dopada li vam se njegova energija?

- To je delimično tačno, iako već radim na nečem drugom. Tokom moje karijere igrao sam karakterno raznovrsne likove i izgovarao fraze koje nikada u životu ne bih rekao. Sa Ričardijem se dogodilo suprotno. Osećam da ga volim, kao mlađeg brata, kao one ljude koji su vam bliski i koje želite da zaštitite. Od Ričardija ne možete da očekujete nešto što prevazilazi njegovu prirodu, ali ono što vam on daje na emotivnom nivou je mnogo.