GLASNE MEŠINE PORUKE: U sali "Borislav Pekić" predstavljeni zbornici i monografije iz bogate produkcije Andrićevog instituta iz Andrićgrada

Hteo sam da ga time obradujem, a on je kazao: "Taj ne zna vrednost reči". I umesto da ga obradujem, ja sam ga uvredio.

Ovoga se juče prisetio bard našeg pesništva Matija Bećković, govoreći o tematskom broju časopisa "Istorijske sveske", posvećene piscu "Derviša i smrti" i "Tvrđave", koju je povodom otvaranja spomenika u Andrićgradu objavio Andrićev institut. To izdanje je jedno od mnogih iz bogate produkcije predstavljeno juče u sajamskoj sali "Borislav Pekić".

- On je važio za nekog kome su ubili brata, u zemlji u kojoj nije bilo nikoga kome nisu ubili brata - nastavio je Bećković.

- U toj bratoubilačkoj borbi izgledalo je kao da je on jedini raspet na svom bratu, i to raspeće je bilo toliko neobičnije, zato što je njegov brat ubijen od njegovih istomišljenika, iz iste partije. Ali, niko se nije tako junački zaleteo na tu svoju ranu, osim Meše Selimovića, koji se dugo pripremao za taj boj. Već je imao 60 godina, kada je napisao svoj slavni roman "Derviš i smrt", iako je važio za nedarovitog, a njegov brat Teufik, koji je bio menadžer u "Nolitu", slovio je za darovitog. Jedan kritičar je čak napisao kako je Selimović vredan i obrazovan, ali nažalost nema nikakvog dara.

Prisetio se Bećković i kako se u njegovoj kući, na krsnoj slavi, na kojoj su uz Mešu bili pozvani i Pavle i Milka Ivić, Dobrica Ćosić, Antonije Isaković, Mihiz, poveo razgovor o tome da kod Ive Andrića ne postoji nijedan negativan lik Srbina, i nijedan pozitivan, muslimana.

- Svi su to demantovali, navodeći pozitivne likove muslimana, jedini je Meša rekao da je to tačno, ali da je Andrić tako veliki umetnik da to nema nikakvog značaja, i da samo neko neupućen i nedarovit može tako da procenjuje književno delo - dodao je Bećković, i podsetio na pismo koje je pred smrt uputio SANU, u kom se izjasnio kao srpski pisac, a koje se našlo u ovom broju "Istorijskih svezaka".

- Bio je kao i svi Srbi muslimani, koji su govorili glasno. Kao i Skender Kulenović, dok su Srbi - Srbi, govore ispod glasa. Andrić se jedva mogao čuti, a Ćopić nije govorio svojim glasom, već je preko fraka nosio kožuh.

Knjige "Koliko istine treba čoveku?" i "Koliko globalizacije treba čoveku?", nemačkog autora Ridigera Zafranskog, poznatog po biografijama Šopenhauera, Ničea i Hajdegera, i specifičnom književnomisaonom stilu, predstavio je profesor Milo Lompar, dok je o zborniku u čast pesnika Milovana Danojlića, dobitnika Andrićeve nagrade, govorio Milan Ružić.

Rad od ove godine uspostavljenog odeljenja društvenih nauka prezentovao je profesor Slobodan Antonić, čija je knjiga o istoriji predsedničkih izbora u Srbiji - "Može biti samo jedan" i prvo izdanje Andrićevog instituta u ovoj oblasti. Zbornike i monografske knjige odeljenja za jezik predstavili su profesori Miloš Kovačević, Mihailo Šćepanović i Želidrag Nikčević, a bilo je reči i o drugim delima iz bogate produkcije ovog izdavača.

MILOŠEVIĆ O DOSTOJEVSKOM

KAKO je otkrio profesor Lompar u planu je, za oko mesec dana, i objavljivanje dela "Dostojevski i ruska religijska filozofija" Nikole Miloševića, u kojoj će biti sakupljeni njegovi eseji o Berđajevu, Šestovu, ali i "Braći Karamazovima" i "Zapisima iz podzemlja".

- Tu će se naći i jedan veliki tekst, na 150 strana, o tumačenju ruske religijske filozofije uopšte, koju je napisao 1967, kao i tekst "Zapis o državi božjoj", o tome kako je Dostojevski u svojoj kritici anarhističko-nihilističkog kompleksa, koji vodi rusku revolucionarnu omladinu, stigao do jedne kritike jezuitizma u različitim oblicima marksističke ideologije.