PESME NEMA BEZ USPOMENA: Akademik Matija Bećković govorio poeziju i potpisivao knjige na Sajmu

Publika je juče u tri sata ispunila najveću salu za promocije, koja nosi ime našeg nobelovca, gde je Matija govorio svoju poeziju i besedio o svojim prijateljima i pesništvu. Za mnoge posetioce ovaj događaj je označio početak naše najveće manifestacije pisane reči.

Jedan od najstarijih aktivnih književnika je velika zvezda među mnogo mlađom publikom. Oni su "uživo" na "Tiktoku", "Instagramu" i drugim društvenim mrežama prenosili ovaj književni susret. Matija je čitao stihove iz knjiga "100 mojih portreta", "Mojih 80" i "Onamo namo", koje je objavila Kompanija "Novosti".

- Pesama nema bez uspomena - rekao je Bećković. - Ne znamo po kom zakonu nešto pamtimo, a drugo zaboravljamo. Kriterijum nisu važni istorijski događaji. Često zapamtimo nešto što je u tom trenutku bilo beznačajno, a posle izvesnog vremena se pojavi kao nešto najvažnije što se desilo - odjednom se ljudi, sa kojima sam proveo godine, svedu na nekoliko uspomena i prizora.

Bećković je poručio pesnicima da je važno da pišu svoje pesme i da ne lažu:
- To bi bio greh, a pesma ne bi valjala. Mihiz je nazvao svoju knjigu "Autobiografija o drugima". I ja sam imao taj isti život koji su odredili drugi. Odredili su ga oni koji su me obasjali svojom dobrotom, dubinom, ushićenjem. Nisam se družio ni sa kim koga nisam voleo i poštovao.

Mnoge pesme iz troknjižja Matija je pisao u vreme pandemije virusa korona, kao da je u tom nemirnom vremenu želeo da sačuva sećanje na drage ljude.
- Nikad nisam duže sedeo za stolom i pisao, nego u vreme korone - kaže Bećković. - Najvažnija dela su nastajala u neredovnim vremenima: Dante je pevao u izgnanstvu, Crnjanski u emigraciji, Puškin u progonstvu, Solženjicin u tamnici... Teško je naći veliko delo koje je napisano u redovnim vremenima. Andrić je napisao svoje važne knjige u ratno doba, kad je bomba u trenutku mogla da ih odnese.

Bećković je primetio da mnogi veliki ljudi koji su otišli zauvek nisu ispraćeni na pravi način.

- Ti ljudi su umirali i to se zvala prirodna smrt, iako
nijedna nije bila prirodna. U književnom odeljenju SANU sa mnom su sedeli Pekić, Kiš, Selenić, Lalić, Džadžić, Isaković... Ti ljudi, u najboljim stvaralačkim godinama, padali su kao snoplje. Nismo se sa njima oprostili. Odavno nisam video na televiziji neku sahranu. To više niko ne registruje. A, nekad je to bilo normalno.

Pesnik je ispričao kako je u Tolstojevo vreme postojala samo jedna kamera:
- Samo je njega slikala. Ovekovečeni su poslednji dani velikog ruskog pisca, a ovde imamo jedan snimak s leđa Ive Andrića dok ide kroz park. Crnjanskog imamo kako na radiju čita neku pesmu. Desanka je dugo živela i često nastupala. Snimci sa tih događaja su izbrisani, jer je kaseta bila potrebna za nešto drugo.

Matija kaže da vreme briše ljude. A, on je u tri knjige sačinio portrete velikih i malih, malo i mnogo poznatih ljudi koji su obeležili njegov život. U tim i drugim pesmama umetnuo je, vešto, i svoj portret.

- Najbolje je kad nije namerno - kazao je pesnik Bećković.
Bećković je zatim na štandu Srpske književne zadruge potpisivao svoju knjigu "Najnajnija".

BONUS VIDEO: LjUDI OSEĆAJU SVAKI STIH: Matija Bećković priredio praznik govoreći svoje pesme na Festivalu Novosti