"DELJENJE BOLA DONOSI UTEHU": Francuska spisateljica Kamij Lorans o romanu "Filip"

Srpsko izdanje je njegov prvi "put u inostranstvo", izdavač je "Vaganar", a prevodilac prof. Nikola Bjelić, sa niškog Univerziteta.
Lorans knjigom otvara bolnu priču o tome kako je na svet, u februaru 1994. godine, donela Filipa, bila majka dva sata, u rukama držala bebu tek nekoliko minuta i zbog lekarske greške je izgubila. Knjigu deli na četiri poglavlja, koja vrlo jasno opisuju stanja kroz koja je prošla: "Patiti", "Shvatiti", "Živeti", "Pisati". Naizgled obezličeni glagoli u infinitivu pokazuju upravo snagu tuge i bola sa kojima se suočila, ali i snagu koju je smogla da nastavi dalje, ne ćuteći, već jasno definišući stvari i krivce. Mešavinom krajnje intimističkog štiva sa lekarskim izveštajima i nalazima veštaka, ona istovremeno priča i pojedinačnu, svoju priču, i univerzalnu - priču koja se dešava možda češće nego što bismo pomislili s obzirom na razvoj nauke i medicine.
Prema rečima prof. Bjelića, delo Lorans jedinstveno je u književnosti - do sada jedini objavljeni roman koji govori o jednom od najtragičnijih događaja koji roditelji mogu doživeti.

Pisanje me ojačava. Krhki drveni ram je moj život, koji bi se odavno srušio bez gvožđa rečenice, - kaže Lorans u romanu, i dodaje da treba pisati da bi se oživeli mrtvi i ispravila nepravda.

Prevod "Filipa" na srpski prvi je u svetu. Zašto knjiga nije ranije prevođena? Da li je u trenutku kada se pojavila bila subverzivna?

- Da, verujem da je koeficijent istine u ovoj knjizi bio dovoljan da pomalo uplaši... Kako činjenicom da pokazuje stanje u francuskom zdravstvu na kraju 20. veka (mada se od tada malo šta promenilo), tako i bolom koji prikazuje. Smrt deteta je i dalje tabu tema. Stoga sam posebno zahvalna mom srpskom izdavaču "Vaganaru", koji nije ustuknuo pred takvom temom, a pre svega zahvaljujem Nikoli Bjeliću koji je pokrenuo ceo projekat.

Mnogi roditelji mogu u njoj da pronađu svoje životne priče. Da li im je vaša knjiga pomogla? Može li književnost uopšte da pomogne u takvim situacijama?

- Dobila sam mnogo pisama nakon objavljivanja "Filipa": od roditelja koji su, poput mene, izgubili dete, ali i od čitalaca i čitateljki koji nisu direktno pogođeni takvom tragedijom, ali su bili puni saosećanja i empatije kada su otkrili priču. Za ožalošćene roditelje ova knjiga je često bila veoma važna - deljenje bola donosi utehu. Ona svima otkriva snagu emocija i pokazuje humanost književnosti. Uprkos bolnoj priči, ova knjiga prenosi jedno životno iskustvo.

Koje je njeno mesto u vašem opusu?

- Ona zauzima ključno mesto u mom stvaralaštvu, predstavlja granicu između pre i posle. Pre Filipa, pisala sam romane sa često detektivskom strukturom, razigrane, inventivne, koji su veoma daleko od pisanja o sebi. Lična drama me je odvela ka intimnijem i egzistencijalnijem književnom istraživanju, koje je sačinjeno od introspekcije i analize ljudskih odnosa u perspektivi sve veće istine. Ovo je prva knjiga u kojoj se izražavam u prvom licu jednine.

Kakva je situacija u Francuskoj danas kada su u pitanju lekarske greške? U Srbiji gotovo da nema sudskih procesa, a pogotovu osuđujućih presuda...

- I u Francuskoj je to i dalje veoma komplikovano. Kolege iz medicinske struke prilično podržavaju jedni druge, imaju i osiguranje koje je skupo, ali ih često spasava tužbi. Vlada zakon ćutanja. Nakon smrti moje bebe, iako je lekarska greška dokazana veštačenjem, dobijala sam uvredljiva pisma od nekih lekara koji nisu mogli da podnesu da o tome pričam, a kamoli pišem. Osim toga, lekar ima obavezu da pokuša sve, ne i da uspe, i često je teško dokazati da neko nije učinio sve što je bilo u njegovoj moći da se neko izleči ili spase.

Na čemu trenutno radite?
- Imam projekat za roman i nacrt za esej. Nalazim se u fazi koja prethodi pisanju, kada mi se sve ideje vrte u glavi pre nego što se jedna od njih nametne, materijalizuje i otelotvori u rečima. Ta faza je ponekad duga, ali uvek plodna, ja to zovem "moj mehur": sve u svemu, neka vrsta pripreme.

(Preveo Nikola Bjelić)

BONUS VIDEO: LjUDI OSEĆAJU SVAKI STIH: Matija Bećković priredio praznik govoreći svoje pesme na Festivalu Novosti