EKSPLOZIJA MATIJINOG STIHA: U jezik zatvorio ono što nestaje i sačuvao od zaborava
AKADEMIK i neumorni pesnik Matija Bećković predstavio je danas zbirku neobične forme i naziva - "Najnajnija" - u izdanju Srpske književne zadruge. Knjiga je sačinjena od lirskih minijatura, od sasvim kratkih pesama, od jednog ili dva stiha, raspoređenih u 11 celina.
Foto: Milena Anđela
- Poslednjih godina prisustvujemo nečemu što nije tako često u srpskoj književnosti - nekoj vrsti stvaralačke eksplozije pesnika koji iza sebe već ima vrlo složen i vrlo bogat opus. Naime, Matija Bećković poslednjih godina objavljuje knjige u kojima pokazuje ne samo stvaralačku vitalnost već i potrebu da ispituje nova područja književnog izraza. O tome važno svedočanstvo pruža i knjiga "Najnajnija" koja bi se, sasvim uprošćeno, mogla posmatrati kao knjiga ljubavnih pesama. A ljubav je važna tema u njegovoj poeziji još od 1960. godine, od poeme "Vera Pavladoljska" - kazao je kritičar Radivoje Mikić. Foto: Milena Anđela
Po njegovim rečima, važan deo Bećkovićevog pesništva je ispevan na dijalektu.
- U svojim dijalekatskim pesmama i poemama Matija je nastojao da progovori nešto o jednoj kulturi koja je nestala i koja danas postoji samo u onom obliku koji joj je on dao u svojim poemama. I zbog toga nam Bećković pokazuje kako književnost, pored ostalog, ima i jednu vrlo važnu ulogu, ona treba da u jezik zatvori ono što nestaje i da ga tako sačuva od konačnog zaborava.
Mikić je ocenio da je Bećković jedan od najvećih pesnika ljubavne tematike, što dokazuje i poslednja knjiga "Najnajnija" u kojoj pesnik "peva jednu razgranatu pohvalu ljubavi kao čudesnoj sili samog postojanja".
- Drago nam je što Matija Bećković kod nas u Zadruzi objavljuje knjige, evo već gotovo 50 godina, još od "Međe Vuka Manitoga" iz 1975. Danas vam predstavljamo njegovu novu knjigu, "Najnajnija". Samo taj naslov može da se objašnjava onoliko koliko čovek ima mašte i koliko ima iskustva u izučavanju srpskih reči - poručio je Dragan Lakićević, glavni urednik SKZ.
PRSTEN DESPOTA STEFANA
MATIJA Bećković je i dobitnik ovogodišnje nagrade književnog kluba "Bagdala", "Prsten despota Stefana Lazarevića", za sveukupan književni rad. Prestižno priznanje pesniku i akademiku će biti uručeno 9. novembra, u Kruševačkom pozorištu.
Sam autor se u svom kratkom govoru osvrnuo na "misteriju" naslova svoje nove knjige.
- Najnajnija je najnovija i najnežnija srpska reč. U vreme kad se ne tepa i kad odavno nismo tepali, eto, ta reč se pojavila. Ali, suština umetnosti je da se ne može definisati. U vremenu u kom živimo možda je poezija jedino što imamo, sa čim se branimo - kazao je Bećković, a potom se od mnogobrojne publike pozdravio recitujući poslednju (i najdužu) pesmu iz nove zbirke.
"Pola života sam zaboravio
I lako sam ga prežalio
Ono što nisam zapamtio
Moj život nikad nije ni bio
I one dane promašene
Dok tebe nisam upoznao
Kad već nisu ništa za mene
Što bih u život računao"
BONUS VIDEO:
NAJBOLjE KARIKATURE U SRBIJI: Otvorena izložba, počeo Festival “Novosti”