POZORIŠNA KRITIKA: Kriziranje sa obe strane pozorišne rampe
KAO i predstava "Solo", u istoj slovenačkoj produkciji (SMG i Maska), ovoga puta u koprodukciji sa Udrugom Domino iz Hrvatske i Bitefom iz Srbije, i predstava "Krize" istaknutog mladog slovenačkog reditelja, Žige Divjaka, na kraju slavi zajedništvo i solidarnost.
Novosti
Narator, na engleskom jeziku, više od sat vremena, kao u "Opstanku", kritički govori o uništavanju prirode, zbog bogaćenja moćnih, proširujući temu na nepoštovanje prirodnih zakona, kao saveznika ljudske vrste.
Kada četiri muškarca i tri žene (Sara Dirnbek, Iztok Drabik Jug, Klemen Kovačič, Draga Potočnjak, Katarina Stegnar, Vito Vajs, Gregor Zorc) nagi izađu na scenu, na kojoj su samo panjevi, koji simbolizuju posečeno drveće (dramaturgija Goran Injac), njihovim odevanjem kreće civilizacijska trka, u pravom smislu - oni će veći deo predstave trčati u mestu, iznureni ubrzo, odbacujući usput svoje potrošačke rekvizite (torba, odeća, plažni mobilijar, kišobran, prostirka za jogu...). Suvišno je tumačiti ovaj simbol - sveprisutni glas sa zvučnika će, edukativno i bez emocija, razotkrivati slojeve manipulacije kapitala, koji ne preza od uništavanja svega oko sebe, u sopstvenu korist, a rezultat je potpuno odvajanje ljudskog sveta od prirode, kao okoline, i kao od svog identiteta, sopstvene slobode.
Sa predstavom "Solo", Slovenci su na 56.Bitefu prikazali dve istraživačke predstave, koje preispituju granice izdržljivosti ne samo učesnika u pozorišnoj akciji, već i Bitefove publike, koja kraj muka aktera dočekuje konvencionalnim aplauzom, umesto da se, mnogo pre, uključi u ovu akciju i pomogne (u skladu sa porukom o solidarnosti) aktivistima/glumcima, da se što pre "oslobode", suvišnih predmeta (sopstvene potrošačke manije), i svog ropstva životnoj trci, koja je sadržaj, pa i cilj života u kapitalizmu.
To odsustvo bilo kakvog kontakta, saradnje između scene i gledališta, od zanimljive i inteligentne predstave-predavanja Žige Divjaka čini projekat sa istinitom, bitnom i bolnom temom,ali, koji do kraja ostaje definitivno odsečen od gledaoca, kao da je sam sebi svrha.
Osakaćeni, ljudi iz protivprirodne trke, popadaju, kažnjeni za svoj potrošački robovski greh. Onda jedni drugima pomognu da prežive. Idila suživota i neophodne saradnje i milosrđa je jasna. Sa sobom, sa drugim i sa prirodom.
I tim fijaskom uzaludnog batrganja, da bi bogati postali još bogatiji, završio se 56. Bitef, pod sloganom "Mi - junaci rada svog"!