DIKAN OSTAJE ZAUVEK U SEĆANJU: NJegov humorističko-akcioni serijal sredinom sedamdesetih godina čitali milioni ljudi

Svestrano nadareni Lazo bio je stripar, ilustrator, karikaturista, grafički dizajner, iako će zauvek ostati najpoznatiji po humorističko-akcionom stripskom serijalu o Dikanu u "Politikinom zabavniku", od davne 1969. najomiljenijem u Jugoslaviji. Izrazito aktivan i kao umetnik ali i kao kulturni delatnik, dobitnik najprestižnijih priznanja, među kolegama i prijateljima Sredanović je poznat kao retko duhovit i plemenit čovek odmerenog karaktera. Od 1968. do 1990. bio je zaposlen kao načelnik grafičkih poslova u Institutu za bezbednost Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, što je javnost saznala tek nakon što se penzionisao, a što je verovatno jedinstven takav slučaj u svetskom stripu.

- Sve nam sad deluje kao priča o superheroju, koji tajni život i većinu snage posvećuje tome da milioni ljudi žive bolje, bezbednije i slobodnije nego mi danas, a da javni život vodi kao omiljeni i bezazleni autor smešnih avantura. Razmislimo koliko je snage i britke volje bilo potrebno Sredanoviću u razdoblju 1969-1983, kada je svaka od stotina tabli "Dikana" bila rađena isključivo u kratkim predasima, otkinuta od sna i porodičnih obaveza... - zapisao je o Sredanoviću Zoran Stefanović, poznavalac i predani tumač naše stripske scene i istorije, upravnik Centra za umetnost stripa USUS i urednik sabranih "Dikana". Stefanović o srpskoj strip sceni govori kao o neobično duboko vezanoj za korene, sa ogromnim poštovanjem, neretko obožavanjem za stare majstore, čak gajenjem kulta.

- Lepi primer ove pouke je i redovna plima radosti kada se Lazo Sredanović negde pojavi - na promocijama, izložbama, radionicama ili internim druženjima. Ovo prevazilazi činjenicu da je skoro pola stoleća "Dikan" najomiljeniji serijal srpskog stripa, jer još nešto izbija iz njegovog skromnog crtača. Lična aura deluje, pokreće razne generacije - piše Stefanović, te navodi da iza jedinstvene ličnosti, stoji i neobično plodna biografija:

- Lazo (u nekim dokumentima Lazar) Sredanović je rođen u Nikšiću 19. septembra 1939, da bi se porodica po oslobođenju preselila u Sentu, gde se surova stvarnost prvih posleratnih dana, nemirnih i oskudnih, spojila sa polaskom dečaka u osnovnu školu, u kojoj mu je draga učiteljica Dušanka Bijelić bila "Bog, sve na svetu", a Jovan Jovanović - Zmaj "najveći čovek, nešto nestvarno". Ipak, porodica se posle 1948. ponovo preseljava, ovog puta u Boku, u Herceg-Novi, grad Lazine mladosti i mesto sudbinskih usmeravanja, koja će ga kasnije odvesti u Beograd, kao grad sazrevanja i celokupne karijere.

Sam Lazo je učio od najboljih: pre sticanja diplome na grafičkom odseku Akademije za primenjenu umetnost u Beogradu, u klasi oca srpske grafike, profesora Mihajla Mike Petrova, on je 1960. završio uglednu srednju školu za primenjene umetnosti u Novom. Za srednjoškolsko doba i Novi vezano je i drugo sudbinsko usmeravanje: Lazo je tu upoznao i Milanku, docnije poznatu jugoslovensku modnu kreatorku i slikarku sa kojom je dobio dve kćeri, i proveo bračni vek u duhovnom saglasju.

Od detinjstva zaljubljen u strip i crtani film, naročito diznijevske stilizacije, prvi strip je Sredanović još kao učenik objavio pedesetih u cetinjskom listu "Titov pionir" i od tada njegova radna posvećenost ovoj umetnosti nije prestajala. Pripadao je prvoj generaciji naših strip umetnika u kojoj je umetničko školovanje bilo redovnija pojava, jer se od sredine 19. veka retko dešavalo da se akademski umetnici posvete ovom poslu.

"Dikan" i njegov ujak Vukoje su odmah postali fenomen popularne kulture širom Jugoslavije - bila je to uticajna satira domaćeg mentaliteta i društva, koju su sredinom sedamdesetih čitali milioni ljudi. Životno posvećen devetoj umetnosti, Lazo se u poznijem dobu dokazivao i kao vanredan karikaturista, a nemalo je uticao i na kulturne tokove, autoritetom i vizijama o zajedničkom studijskom radu stripara. Ipak, najveći deo javne delatnosti i u 21. veku posvetio je stripu, učešćem u obnavljanju Udruženja stripskih umetnika Srbije 2009, crtajući stalno nove epizode Dikana za "Politikin zabavnik", a od 2017. za "Mali zabavnik" - od kojih je najnovija epizoda "Đavolja varoš" bila kritika aktuelnih ratobornih zbivanja na području nekadašnje Jugoslavije.

Učestvovao je u objavljivanju edicije monografija sabrane serije "Dikan", čija su dva toma do sada objavljena, i bio angažovan u razvoju "Dikana" za buduću animiranu TV seriju i animirane dugometražne filmove za međunarodno tržište.

Datumi sahrane Laza Sredanovića u Herceg Novom, kao i komemoracija u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, biće naknadno objavljeni, saopštilo je Udruženje stripskih umetnika Srbije.

IZLOŽBA U PRESTONICI KULTURE

U OKVIRU programa "Evropska prestonice kulture 2022", u Novom Sadu će Sredanovićev opus i serija "Dikan" biti predstavljeni 21. oktobra, u sklopu posebne celine, na izložbi "Od Nevena do Betmena: Svetski okviri srpskog stripa i vizuelnog pripovedanja".

BONUS VIDEO - OBNOVLjENA NEMANjIĆKA RADIONICA PISANE REČI