"BELI" DODELJEN GARONJI: Književna svečanost u porti manastira u Ćelijama

Svečanost dodele priznanja za najbolju knjigu proze na srpskom jeziku u 2021/22. godini priređena je u porti manastira Svetog Đorđa, u Ćelijama kod Lajkovca, rodnom selu književnika Radovana Belog Markovića.

U obrazloženju nagrade koju dodeljuje Gradska biblioteka Lajkovac, koja će uskoro poneti ime znamenitog književnika, koji je živeo, stvarao i počiva u ovoj poznatoj železničkoj varošici, predsednica žirija dr Slađana Ilić rekla je da je roman "Šapati Male Vlaške", kao deo svojevrsne trilogije o životu i sudbini Srba iz Zapadne Slavonije, vredan i značajan zbog svoje enciklopedijske i rečničke, istovremeno i lirske prirode. Na način srodan belimarkovićevskom, autorka čuva celokupnu jezičku memoriju pripovedačkog prostora, od tog bogatstva stvarajući delo koje sadrži: priče iz davnina, ali i iz svakodnevnog života, anegdote, poslovice, verovanja, pouke, pošalice, rugalice, bajanja, basne, pesme, izvornu mudrost...

- Saznanje da sam prva dobitnica književne nagrade sa njegovim imenom ispunjava me pomešanim osećanjima, i radošću i tugom, ali i poštovanjem i ogromnom odgovornošću nagrađenog, pred njegovim imenom i višeslojnim, iluminoznim delom - rekla je u svojoj besedi Slavica Garonja. - Doista, redak je i u svetskim književnim okvirima tako dosledno ispisan mitopoetski svet, jedan književni univerzum, stvoren osobenim leksičkim i sintaksičkim sistemom, kakav je u srpskoj književnosti izgradio Radovan Beli Marković. - Čudo srpskog jezika, i svih njegovih oprobanih mogućnosti, Radovan Beli Marković ne bi mogao tako uspešno da inovira i uvek iznova kreira, da nije u njemu postojao njegov odabrani mitologizovani prostor - nukleus iz kog je crpeo sva svoja nadahnuća, a to je njegov uži zavičaj, u trouglu "belo Valjevo", Lajkovačka pruga, selo Ćelije, toposi koji su već postali ne samo zaštitni znak njegove poetike, već i trajno učitani u savremenu srpsku književnost.

Dobitnica priznanja ocenila je da je u svetskim književnim okvirima redak tako dosledno ispisan mitopoetski svet, književni univerzum stvoren osobenim leksičkim i sintaksičkim sistemom, kakav je u srpskoj književnosti ostvario Beli Marković.
- U slučaju Radovana Belog Markovića divno se ponavlja ono drevno pravilo, da je umetnost jedino mesto gde vlada dobro, i da se lepotom nadvladava svaka, pa i lična, trauma i zlo - rekla je Slavica Garonja u živopisnoj porti manastira. - Zaljubljen u reči i tragač po dubinama srpskog jezika, ostvario je delo koje će tek dobiti svoje nove dimenzije u srpskom kanonu, iako o njemu već sada imamo dve doktorske disertacije, više studija i zbornika radova, kao i njegova sabrana dela. I najzad, na jezičkom planu, načinio je najveći iskorak, uvodeći u svoju prozu raskošnu, baroknu rečenicu, melodijski i leksički oslonjenu na književnu tradiciju srpskog 18. i početaka 19. veka, ali je neprestano prilagođavajući svom vlastitom izrazu...

Naziv biblioteke

Predsednik Opštine Lajkovac Andrija Živković juče je otkrio natpis koji će uskoro krasiti ulaz biblioteke u ovoj železničkoj varošici, čiji je Radovan Beli Marković bio prvi upravnik. Ubuduće, ova kulturna ustanova nosiće naziv Narodna biblioteka "Radovan Beli Marković" Lajkovac.

Kraljevski jezik srpski

Nije slučajno što je autorka kao prvi moto ovog romana zapisala reči iz proze našeg voljenog Radovana: "U mežduvremlju, nek znaš, danjivam ti i noćivam u jeziku svome" - stoji u obrazloženju nagrade. - Taj jezik ima ime, on jeste "kraljevski jezik srpski", kako se Radovan nikada nije ustezao da kaže. Naprotiv! To čini i Slavica Garonja, kako ovim romanom, tako i celokupnom trilogijom, sa punom svešću o tome, a iskustvom predaka poučena, da smo u njemu jedino sigurni.

BONUS VIDEO: SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI: Kuća znanja i čuvar srpske kulture i identiteta