LIČNU ISTINU OGOLILA JE DO KOSTIJU: Francuska spisateljica Ani Erno, dobitnica Nobelove nagrade za književnost

Kako je pred očima celog sveta, obznanio stalni sekretar Švedske akademije Mats Malm nagrada joj je dodeljena "za hrabrost i kliničku preciznost kojom otkriva korene, otuđenosti i kolektivna ograničenja ličnog sećanja". Ovo obrazloženje kao da je došlo iz usta same autorke, koja smatra da književnost treba da funkcioniše "kao nož". Za sebe kaže da "piše sa skalpelom u ruci, uvek spremna da dotakne kost, da dođe do dna određene istine". Njena dela su njene istine, to su, kako ona voli da kaže, "auto-socio-biografski romani".

Kritičari lika i dela taze nobelovke ocenjuju da je Ani Erno napravila karijeru preispitujući svoju prošlost, svoja poniženja, sramotu, strahove i strepnje. O svom ilegalnom abortusu "progovorila je" u debitantskom romanu "Prazni ormari", kao i u kasnijem "Događaju", na osnovu koga je Odri Divan snimila film, nagrađen "Zlatnim lavom" u Veneciji. Pisala je o roditeljima ("Mesto pod suncem", "Sram"), svom braku (La femme gelee), strastvenoj aferi sa diplomatom iz istočne Evrope ("Jednostavna strast"), majčinoj smrti od Alchajmera ("Nisam izašla iz svoje noći"), borbi sa rakom dojke (L'usage de la photo)... Za svoj književni opus, koji broji više od dvadeset naslova, objavljivanih na gotovo svim svetskim jezicima, Erno je primila niz istaknutih nagrada.

- Poetika Ani Erno menjala se kroz decenije, ali njeni temelji su ostali isti. Erno piše koncizno, posvećeno i iskreno, koristeći sopstveni život kao materijal za svoja dela.

Najpre pišući o sebi kao jedinki unutar društvene zajednice, a kasnije sve više okrenuta ka svom unutrašnjem životu, Erno kroz svoja dela postavlja pitanja o klasnoj i ličnoj borbi, fokusirajući se prvenstveno na pripadnice bele radničke klase, kojoj su pripadale generacije žena u njenoj porodici. Ona secira bolne tačke savremenog društva poput obrazovanja i migracija, braka, (ne)legalnog abortusa i ženinog prava na svoje telo, starosti, seksualne želje i iskustava. Sve ove teme, autorka zaokružuje propitivanjem pozicije žene u književnosti, koju zapadna kultura marginalizuje zbog pola i klasnog porekla - kaže, za "Novosti", Ljubica Pupezin iz izdavačke kuće "Štrik".

Ona podseća da nova nobelovka nije nepoznata srpskoj javnosti, jer su njena dela prevođena devedesetih godina 20. veka. Pupezinova najavljuje da će "Štrik" objaviti četiri naslova Ani Erno, počevši od romana "Zaposednutost", koji će biti dostupan na predstojećem Sajmu knjiga, uz njena najznačajnija dela - "Godine", "Događaj" i "Jedna žena".

- Na vest o tome da je Ani Erno dobila Nobela prvo sam pomislio: "Sva sreća, dobio ju je antiromanopisac". O tome se polemisalo poslednjih godina, i u Francuskoj, gde od devedesetih godina Ani Erno uživa kult živog klasika, i izvan, gde u poslednjoj deceniji njene knjige pobuđuju veliku pažnju. Ali, ona nije klasik zatvoren u svojoj kuli od slonovače na obodima pariske regije, već veoma angažovana autorka koja reaguje na sve važne događaje i previranja. Poslednji put, o izborima u Francuskoj, kada su u drugom krugu ostali Makron i Lepenova, izjavila je: "Glasaću za Makrona, ali povraća mi se od toga" - podseća, za "Novosti", prevodilac Bojan Savić Ostojić u čijem prevodu će se pojaviti gorepomenuta "Zaposednutost".

Po njegovim rečima, Ani je i u Francuskoj dugo čekala na priznanje. Prve knjige, iz sedamdesetih, koje bi se mogli nazvati autofikcionalnim romanima, pisani izuzetno govornim stilom, jesu naišle na topao prijem. Ali, dodaje Savić Ostojić, tek joj je knjiga "Mesto pod suncem", iz 1985, donela prvi prodor ka široj javnosti.

- Erno je u međuvremenu tražila svoj pristup autobiografskom pismu, i ovom knjigom zadala njegove glavne postavke: koncizan fragment i hladan ton, koji se ne vodi emocijama već i činjenicama. Erno svoju prošlost tretira kao sociolog. U radu na ciklusu započetom knjigom "Mesto", koji je naknadno dobio ime "Zapisivanje života" (Ecrire la vie), autorka svojim sećanjima pristupa kao stroga istražiteljka, ne dozvoljavajući sebi ni najmanju slobodu u obradi, bez dopisivanja, bez fikcionalizacije. Isti bespoštedni tretman koji je rezervisala za priču o svojoj porodici, Erno će primeniti na svoj emotivni i seksualni život. U to razračunavanje sa samom sobom spada i "Zaposednutost", ove godine objavljeni "Mladić", a vrhunac tog rasplitanja je svakako knjiga "Sećanje na devojku" iz 2016, gde tematizuje buđenje svoje seksualnosti.

Savić Ostojić dodaje da 2008. izlaze "Godine", kao kruna njenog poduhvata.

- Autorka sama ovaj ciklus naziva "postromanesknim" i svoje knjige, koje su izuzev "Godina" obimom nevelike, novelama. Za razumevanje Aninog dela veoma je značajno što je svoju poetiku zasnovala na odbacivanju romana, o čemu često u njima i govori. Roman je poput nekakvog iskušenja sa kojim se stalno bori, tako da njeno pisanje ne možemo zamisliti kao tok, više kao veoma pipavu montažu fragmenata koji već postoje. To su fragmenti iz njenog dnevnika. Živi zapis, nastao u toku događaja koji se tematizuju, bilo da je reč o neodoljivoj strasti, o abortusu ili o majčinoj smrti, njoj je bio najvažnije merilo, i zbog toga je najviše težila konciznosti. Nekoliko svojih knjiga je i intonirala kao dnevnike, ali (opet) to nisu klasični dnevnici koliko beleške, posmatranja, sveske sociologa amatera.

Kada joj je, početkom 2019, pročitavši "Jednostavnu strast", Savić Osotojić pisao, pitajući je da li namerava da integralno objavi svoje dnevnike, dobio je kratki odgovor od Ani Erno:

- Od mladosti vodim dnevnik, ali on će u celosti biti objavljen posle moje smrti. Za mene je od presudne važnosti da budem slobodna od onoga što sam zapisala.

GOST BEOGRADA

NOBELOVKA Ani Erno 1997. posetila je Beograd, promovišući svoje tri knjige, objavljene u "Prosveti", a tom prilikom dala je i intervju novinaru "Novosti" Dušanu Stankoviću. Na pitanje šta čitalac može da potraži u njenim delima, istakla je da bi svako trebalo "da traži samog sebe".

- On tu uspeva da ponovo pronađe sebe, a da to i ne zna kako do toga treba doći. I često moji čitaoci kažu: "Upravo smo to i sami osećali ali nismo umeli da ta osećanja iskažemo". Tako sam u delima "Sram" i "Jednostavna strast" izrazila ono što mnogi osećaju i misle, ali se ne usude da to i sami kažu - odgovorila je Ani.