NA TRAGU ĆOPIĆEVE PLEMENITE PROZE: Na svečanosti u Klubu SANU uručena prestižna književna priznanja

Tradicionalna priznanja su dobili: Dejana Nikolić za pesničku knjigu "Kalendar", Dragan Marković za zbirku pesama "Kamen papir makaze", Miladin Ćulafić za knjigu priča "Preko granice", Zlata Kocić za zbirku pesama "Galgal" i Dragan Stojanović za roman "Tamna pučina".

Napominjući da je zbirka "Kalendar" neobično oblikovana, akademik Milosav Tešić je rekao:

- Njen prvi deo čini dug niz tematsko-motivski raznorodnih pesama, a u drugom se opeva, ponekad sa ironičnim, pa i ciničnim nanosima ljubavna drama, odnosno nemogućnost ostvarenja prave i pune ljubavi. Po ritmičkim obrtima i rimariju "Kalendar" ponegde podseća na ritam pesama pisanih, na primer, za pop i rok muziku, ali je prošaran i stihovima preuzetim iz folklornog pesništva, ponegde i dopevanim. "Kalendar" je zbirka pesama koja je s osećanjem literarnog ponosa ispevana odvažno, odrešito i otmeno.

Neobičnost pesničkog govora Dragana Markovića ima u priličnoj meri svoj koren u nadrealističkom pesničkom iskustvu, primetio je Tešić i dodao:

- Pevajući u jednom karnevalsko-kalamburskom tonu i težeći ka grotesknom izrazu i razbijanju pesničkih klišea, a često u sprezi ironijsko-humornog i melanholičnog, Markovićvo pevanje u zbirci "Kamen papir makaze", krcato i prekrcato zvučno, obiluje asocijativnim treptajima preko kojih se teži dosegnuti prostor posebne i nove smislenosti u poimanju sveta, one koja je samo pesništvu svojstvena. Uz podrazumevanje svih rizika kojima je ovakvo pevanje izloženo, zbirka pesama odiše lirskom krepkošću i odsečnošću i, paradoksalno rečeno, nekom setnom razigranošću i veselošću.

O knjizi "Preko granice" besedio je dopisni član SANU dr Jovan Delić, koji je rekao:

- U Ćulafića, kao i u Ćopića, mnogo je tople i plemenite tuge, dečje nezaslužene patnje i nevinog, neobjašnjivog stradanja. Knjiga Ćulafića emotivno je snažna, bolna, topla knjiga, jezički besprekorna, duhovita, sa galerijom neobičnih, pažljivo individualizovanih junaka, često usamljenika i osobenjaka, marginalaca, oslonjena na tradiciju srpskog lirskog pripovedanja, pa i na Ćopića, osenčena doživljenim zlom rata i logora, široka prema drugima, sa svešću da su svi ljudi sveta povezani majčinstvom, očinstvom, sinstvom i ljudskim bolom, i da se iz tih tema i odnosa može izvući mnogo emocija i mudrosti.

Nazvavši Zlatu Kocić pesnikom svetlosti i duhovne energije, Delić je rekao:

- Zlata veruje u poeziju i njen smisao kao u "sublimat sublimata": to potvrđuje svaka njena zbirka na osoben način. Za pesnikinju je srce osnovno čulo, koje nas uzdiže i čini ljudskim bićem - čulo ljubavi. Malo je ko tako opevao oči i ljudsko lice; malo je ko u svetu, a kod nas - niko, vidio toliko božanskog i heruvimskog na čovekovom obrazu.

Verovatno niko nije na orezanim patrljcima beogradskih platana, u proleće, video oči orošene suzama, osim Zlate Kocić.

Svoje viđenje romana Dragana Stojanovića dao je akademik Goran Petrović, koji je rekao:

- Tek polovinom romana, postaje jasno koliko je njegov naslov zapravo strašan, a postupak pisca opravdan. Jer, kao i sada, na dan današnji, možda opet između dva velika rata, ako bi nam neko oduzeo naše omiljene eksterijere i drage enterijere, kao da ne bismo znali gde se zapravo nalazimo, koliko smo odmakli, ili smo možda zalutali, šta je ispod nas, a ono što je iznad nas nikada nećemo ni dokučiti, ma koliko se trudili. Dobre knjige i služe tome da bismo mogli da se za nešto prihvatimo, ne bismo li se izbavili, ili propast makar odložili.

Jednoglasne odluke

ODLUKE o nagradama doneli su jednoglasno članovi UO Zadužbine Branka Ćopića: Matija Bećković, Nada Milošević Đorđević, koja je u međuvremenu preminula, Dušan Kovačević, Goran Petrović i Milosav Tešić. Nagrade se sastoje od povelja i novčanog iznosa.