BIĆE NOVOG STALJINGRADA, BOJIM SE ZA SRPSKI NAROD: Važna poruka predsednika Vučića na promociji sabranih dela Milorada Ekmečića (FOTO)

Promocija je upriličena na dan kada se u Prebilovcima, u Hercegovini, mestu "gde i kamen ima ožiljak", rodio akademik Ekmečić.

Svečanosti je prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se i obratio mnogobrojnim poštovaocima Ekmečićevog dela. O akademiku Ekmečiću koji je bio podjednako dobar poznavalac i nacionalne i opšte istorije, te je kao takav znalački povezivao pojave i zbivanja iz srpske nacionalne prošlosti sa dešavanjima iz opšte istorije Evrope i sveta govorili su akademik Vasilije Krestić, istoričar Slavneko Terzić, izdavač Zoran Gutović i Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik Kompanije "Novosti". U publici su bili Ekmečićeva supruga Milena, ministri Maja Gojković i Aleksandar Vulin, lider Socijalističke partije Ivica Dačić, akademici Matija Bećković, Darko Tanasković, Bojana Borić Brešković, direktor Narodnog muzeja, predsednikov otac Anđelko Vučić...

- Ekmečićev prijatelj akademik Matija Bećković je kazao da se njegovo delo može nazvati "dubokom mišlju i nadmoćnom vizijom" - rekao je predsednik Vučić.

- Dubokom mišlju analizirao je povesnu faktografiju, a nadmoćnom vizijom jasnije od mnogih kroz prošlost video budućnost. Mnogo godina pred smrt je predvideo i do detalja opisao događaje koje danas sa zebnjom pratimo i živimo. Jasno je video krizu u Ukrajini i sunovrat ekonomije. Poznavajući i shvatajući kauzalnost prirodnih tokova istorijskih kretanja nije imao pravo da bude optimista, imao je svako pravo, a posebno moralno da nas upozori na sve izazove koje će vreme da postavi pred nas. Ekmečić svoje rodoljublje i pripadnost srpstvu nije temeljio na pokličima, mržnji, već na upornom dokumentovanju i analizi naše istorijske građe ma gde da je širom sveta ona bila razasuta.

Predsednik je istakao da nam je Ekmečić u amanet ostavio želju da nikada više ne ratujemo i podsetio da je u njegovoj porodici 78 svetih Prebilovačkih mučenika, među kojima je i istoričarev otac, što je bilo prvo klanje u njegovom životu, a koje je preživeo spletnom srećnih okolnosti kao nezamomčen đak. Drugi put je, dodao je, od sličnog ili istog noža pobegao u maju 1992. kada su ga zajedno sa porodicom uhapsili kriminalci Zelene beretke, kada je stoički podneo bestidno maltretiranje.

- "Dugo kretanje između klanja i oranja" je naslov njegovog "magnum opusa", a naslov se može smatrati svojevrsnom retrospekcijom, s obzirom na to da se život autora kretao između "klanja i oranja" - kazao je Vučić.

- Iz brazde koju je uzorao Ekmečić iznikle su brojne naučne studije na kojima su se obrazovali najznačajniji naučni umovi, jer je širokogrudo delio svoje znanje sa studentima i građanima.

Akademik Vasilije Krestić, koji je napisao predgovor za Sabrana dela u 15 knjiga, istakao je da je njegov kolega i prijatelj od studentskih dana bio odličan analitičar i još bolji sintetičar.

- Kao pisac istorije nije zazirao od istorijske distance, podjednako uspešno bavio se i našom starijom i novijom istorijom - veli Krestić.

- Nije izbegavao da iz prošlosti sagledava sadašnjost, a iz sadašnjosti naslućuje budućnost. Naučno delo akademika Ekmečića u znatnoj meri je obeleženo tumačenjem uloge religije i crkve u istoriji južnoslovenskih naroda. Svojim radovima pokazao je i dokazao da je religija bila i da je do danas ostala sveprisutni činilac u istoriji srpskog i drugih slovenskih naroda na Balkanu. Dokaza o tome da su nacionalni identiteti kod muslimana, Hrvata i Srba nastajali na religioznoj, a ne na lingvističkoj osnovi pronašao je u evropskoj literaturi, ali i u arhivskim dokumentima. Posebno mesto u Ekmečićevom izučavanju Istočnog pitanja zauzima njegovo prikazivanje politike Austrije i Rusije. Nagovestio je da dolazi era prljavih manjih i većih ratova na svim područjima oko Rusije.
U kratkom portretisanju svog prijatelja Krestić je rekao:

- Iako je imao razloga da se od detinjstva napuni mržnjom i težnjom da zlo koje mu je u mladosti naneto vrati zlom, on nije bio čovek zlobe. Nije umeo da mrzi. Bio je racionalan, gospodstven i dobronameran. U svemu odmeren i umeren, staložen i razložan, bio je čovek koga je valjalo slediti. Po svojim uverenjima, Ekmečić je do kraja raspada Jugoslavije bio Jugosloven, ali nije prestao da bude Srbin.

Akademik Slavenko Terzić ocenio je da je pojava ovih sabranih dela izuzetan naučni i kulturni događaj.

- Profesor Ekmečić je u svojoj ličnosti i svome delu spojio najbolje intelektualne tradicije i vrline našeg naroda, deleći, nažalost, i njegovu golgotu - rekao je Terzić.

- Njegov pristup prošlosti bio je racionalan i kritički, a suštinu njegovog opusa čine ključni istorijski problemi srpske, jugoslovenske i balkanske istorije novog veka, sa širokom političkom, idejnom i kulturno-religioznom evropskom i svetskom pozadinom.

Poslednje dve decenije života profesora su sve više zaokupljali spoljni i unutrašnji uzroci razbijanja jugoslovenske države, kao što su ga prethodnih nekoliko decenija zanimali procesi stvaranja te države. Kod Srba je istorija bila, podsećao je često, "stalan i mukotrpan napor da se očuva svoj identitet". Ekmečićevo naučno delo ostaje neiscrpna riznica ne samo istorijskih znanja nego i pouka za budućnost. Ono je doprinelo afirmaciji srpske istorijske nauke u evropskim i svetskim razmerama.

Profesor Ekmečić je nerado davao intervjue, ali je rado prihvatao razgovore za "Pečat" i "Novosti". Profesora i Milorada Vučelića, vlasnika "Pečata" i glavnog urednika "Novosti", povezivalo je i višedecenijsko prijateljstvo.

- Pronicljivost umnog velikana nije nam posejala ni proročanstva, ni puke opise naših teškoća, ni znakove pored puta, nego savremene putokaze, prosvetljenja, nauke i pouke - rekao je Vučelić.

- Ekmečić kao da se odaziva na današnja pitanja o "reformi" Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti, pa kaže: "Status velike sile se nikome ne poklanja, nego ga svaka članica mora izvojevati u nekom pobedničkom ratu, a u tom ratu jednom velikom bitkom. Primer za to je Staljingradska bitka u Drugom svetskom ratu, bez sumnje najznačajnija bitka u istoriji čovečanstva." Na pitanje da li je moguće da se mi Srbi ponovo nađemo u središtu neke svetske krize, Ekmečić je u jednom intervju 2014. godine odgovorio: "Strah me je da izustim da to nije samo moguće nego je i neizbežnost koju mi ne stvaramo, nego nam se nameće... Srbi su na nesrećnom strateškom putu koji ne možemo zameniti za neko srećnije mesto..."

Vučelić je podsetio i na ove Ekmečićeve reči:

- "Građanski rat u Ukrajini je jedan od faktora više sile koja odlučuje o našoj sudbini...

To ne znači da ukrajinska kriza mora da eskalira u svetski rat. Moguće su lokalne krize izazvane zbivanjima oko Rusije i naporima SAD da je svedu na drugorazredni faktor u naporima da se globalizuje čovečanstvo... Novo oružje, kao sad dronovi, izumeće se i običan svet padaće u besvesticu fobija prema Rusiji. To kovitlanje ne može mimoići nas Srbe... Varamo se, mi Srbi, kad mislimo da će nam progledati kroz prste i rešiti naše zahteve kada ispunimo još jedan uslov. Berđajev je jednom umno rekao da se "sa krsta ne silazi. Sa krsta snose." Razapeti na krstu, mi samo s njega nećemo sići kad ispunimo sve uslove koji nam se postavljaju. Nas će skinuti, uz nadu da posle možemo doživeti uskrsnuće, sa razvojem novih događaja u svetu."

Ekmečićeva Sabrana dela su zajednički objavili "Pravoslavna reč" i Arhiv Vojvodine.

- Iako sam ponosan što je "Pravoslavna reč" objavila izuzetno vredne knjige, posebno sam srećan što se moja najveća izdavačka želja, da objavim Ekmečićeva sabrana dela, konačno ispunila - rekao je izdavač Zoran Gutović. 

POTRESNI MATIJINI STIHOVI

AKADEMIKA Matiju Bećkovića obradovao je izlazak Sabranih dela njegovog prijatelja. Kada smo ga zamolili za izjavu, odrecitovao je svoje stihove o Ekmečiću koji su se našli u zbirkama "100 mojih portreta" i "Mojih 80", u izdanju "Novosti".

- Čim se zaratilo/ Uhapšen je/ Najslavniji profesor istorije/ Sarajevskog univerziteta/ Ispitivao ga je čuveni Ćelo/ Imao sam sreće/ Kaže uznik/ Ćelo je tog dana/ Nosio patike/ Kada bi obio cokule/ Nije bilo preživelih - recituje Bećković.

- Naslov i druge moje pesme je "Milorad Ekmečić", a ona glasi: Osvećenje hrama/ Hristovog vaskrsenja/ U Prebilovcima/ Gledao je na televiziji/ Sa bolesničke postelje/ Smenjivali su se govornici/ I fotografije/ Prebilovačkih mučenika/ Među kojima/ I četrdseset Ekmečića/ Iznenada/ Poslednjom snagom/ Pridigao se s kreveta/ I kliknuo/ Eno moga tate/ I za koji tren/ Krenuo ka ocu.

* * * * * * * *

VUČIĆ: Da sačuvamo i desnu i levu obalu Dunava za sebe i svoj narod

PREDSEDNIK Aleksandar Vučić je na promociji Sabranih dela Milorada Ekmečića rekao da ima utisak da će njegova upozorenja biti loše prihvaćena, jer "u navijačkom svetu i svetu emocija veoma je teško pronaći ugao u kome možete istovremeno zemlju da čuvate i štitite, a da se ne zamerite srcu i duši našeg naroda". Vučić je istakao da je Ekmečić mnogo godina pre smrti predvideo sva današnja dešavanja i sukob u Ukrajini i globalnu ekonomsku krizu. Osvrnuo se predsednik i na ono što su govorili prethodni učesnici promocije.

- Plašim se da će Staljingradska bitka o kojoj su govorili Milorad Vučelić i Slavenko Terzić stvarno doći, i to brže nego što je bilo ko očekivao - rekao je Vučić.

- Veoma sam zabrinut za ishod te Staljingradske bitke, znajući šta dolazi sa jedne i sa druge strane.

Ne sumnjam u bilo čiju hrabrost, rešenost i odvažnost, ali se plašim gde ćemo mi Srbi i hoćemo li uspeti da sačuvamo i desnu i levu obalu Dunava za sebe i svoj narod, a ne za bilo koga drugog. Sa tim zavetom i amanetom treba da gledamo u budućnost.

Predsednik je naglasio da je poznavao akademika Ekmečića i da je bio miran čovek:

- Za razliku od svih nas koji smo u političkoj strasti nekako išli i levo i desno, i ispod granica pristojnosti, on je savršeno osećao šta je to što je potrebno srpskoj duši i srpskom srcu. A, kada bi osetio da je malo preterao, uvek bi se vratio na pravu stranu i donosio nepogrešive zaključke.

Vučić je upozorio da je pred nama možda najteži period, da će biti teže nego što je bilo devedesetih godina prošlog veka.

- Bez obzira na sve sumnje, videćete i sami ko će se kako držati, ko će se kako ponašati, ko će i sa koliko hrabrosti i odvažnosti učestvovati u tom procesu. Ma kakve odluke da sam doneo i da smo doneli, neće promeniti činjenicu da me je strah, veći nego ikada, od onoga što se pred Srbijom nalazi - rekao je predsednik i dodao da je srećan što prisustvuje važnoj promociji, jer zna da smo nešto učinili da najveći od nas budu zapamćeni.