DNEVNIK ZABLUDA: Protomajstor, elitista…

Sa izložbe sam, međutim, izašao sa gorčinom i svešću da sam prisustvovao nečemu što Bogdanović ne bi poželeo. Niz kičastih panoa kružnog oblika početničkog grafičkog dizajna zbog vizuelne pretrpanosti teško prepoznatljive sadržine sve je drugo osim dostojnog predstavljanja autorovog životnog dela. Na panoima sam uočio faktografske greške, kao što je naziv "Spomenik revolucije" za Bogdanovićevo Svetilište u čast poginulih partizana rudara u Kosovskoj Mitrovici. Razočaran, okrenuo sam se drugoj, ambicioznoj, skupoj izložbi elitnog srpskog vajara i akademika SANU Mrđana Bajića pod nazivom "Nepouzdani pripovedač", predstavljenoj "na svih pet nivoa" Muzeja savremene umetnosti.

Nažalost, mnogo veću pažnju elektronskih medija od same Bajićeve izložbe privukla je na instagram-stranici Muzeja vispreno postavljena fotografija sa atmosferom pred ceremoniju vernisaža na koju dolaze premijerka Srbije i njena partnerka sa detetom, kao i VIP ličnosti iz sveta srpske elitne umetnosti. Povodom fotografije, angažovani grafitista i samouki vajar Andrej Josifovski Pijanista pokrenuo je lavinu negativnih komentara na internetu u kojima je događaj nazvan "savremenim kulturnim plićakom". Slika sa otvaranja teško da će pomutiti pozitivne utiske prisutnih na "velelepnoj", "glamuroznoj", nadasve izložbi dostojnoj "veličine savremenog trenutka srpske političke i kulturne istorije". Ali, predmetna fotografija iz muzeja ne treba da čudi. Bajić je oduvek imao jaku institucionu zaleđinu, pa i onda kada je skulptura koju je izradio zajedno sa Biljanom Srbljanović odabrana za realizaciju na Konkursu za spomenik Zoranu Đinđiću, protivno uslovima ovog nadmetanja. Bajićevi mentori iz SANU, članovi komisije, trebalo je tada da ga poštede blama optužbi za kršenje konkursnih pravila i dodele mu posao izrade skulpture "Strela" direktno, mimo konkurencije. Ipak, isti mentori pobrinuli su se odmah potom da ga sačuvaju izvesnog fijaska, odlučivši da "najvećeg srpskog vajara" ne uvedu u društvo stranaca pozvanih na Konkurs za spomenik Stefanu Nemanji, verovatno svesni njegove "nepouzdanosti u pripovedanju".

U želji da ublažim gorak ukus izložbi dvojice srpskih akademika, odlučio sam da posetim Bajićevog vršnjaka, vajara i slikara Živka Grozdanića Geru, u njegovom rodnom vinskom Vršcu. Tamo me je, međutim, rastužila umetnikova konstatacija da sam prvi koji mu je tokom proteklih pet godina došao u posetu. Kada je Grozdanić davnih devedesetih postavio instalaciju "Ašovi" pred posetioce Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, neki su je zamenili za rad Mrđana Bajića, koji je u to vreme "izašao iz senke da bi se priključio eliti". Kao na Bajićevoj, na Gerinoj poslednjoj umetničkoj prezentaciji pažnju skreće lik premijera Srbije. Ali, od Gerine instalacije pod nazivom "Alegorija o premijeru" danas nije ostalo ništa. Kako mi je autor rekao, ta "obična zafrkancija" u kojoj on maljem vajno lomi biste tadašnjeg premijera Srbije, nakon završenog performansa "razvučena je u nepoznato". Da li vezano za ovaj događaj ili ne, Gerin privatni muzej i galeriju u renoviranom mlinu nedaleko od Vršca vandali su demolirali i "razbili u paramparčad", više od pedeset autorovih radova odatle je opljačkano, a umetnik, koji kaže da danas nema nijednog preostalog dela u svom vlasništvu, a samo mali broj ih je prodao, doživeo je u poznom dobu zlu zudbinu - težak moždani udar i komu, čije posledice i dalje traju.