POGLED ISKOSA: Crno-beli rituali Dinićeve

Fotografija se u tom smislu još više može vrednovati na osnovu naučno-tehničkih principa. Velikim delom se zasniva i na građi ljudskog oka koje može da se angažuje "mikroskopski", kao i "teleskopski". Dragan Jovanović Danilov piše da je jedan učenjak našao u Egiptu nekog Arapina koji je golim okom video one zvezde koje običan čovek ne može videti bez teleskopa. Prosečnom posmatraču se boje, forme i pokreti na udaljenosti 800-1.000 metara slivaju, mešaju u nerazlučivu masu bez detalja, na čemu se zasniva praksa kamuflaže i uniformi. Afrički orlovi lešinari mogu da se uzdignu na visinu od desetak kilometara jer i odatle vide truplo životinje, a imaju širok pregled teritorije. Tu vidnu oštrinu ne bi mogli da postignu da imaju kao psi crno-beli vid, kako je nauka eksperimentima utvrdila. Na crno-beloj slici i takvom viđenju prostora nema jakih kontrasta boja koje životinji i čoveku omogućuju da razazna forme i locira objekte i kretanje i na većoj udaljenosti. Zato se psi više oslanjaju na njuh i sluh.

Tu stižemo do fotografije. Očigledno je da crno-bela fotografija pruža neuporedivo manje informacija od kolor fotografije, što se još bolje uočava sa televizijom i filmom. Zato je ona u svetu umetnosti srodna crtežu i grafici, originalno monohromnim i tonskim umetnostima. Nešto je drugo, međutim, važnije. Niko nikada neće valjano objasniti kako taj umetnički fenomen sa neuporedivo manje informacija, vizuelno skromniji i inferiorniji, dakle, manjih mogućnosti, po opštem, većinskom mišljenju fotografa, publike i teoretičara, pojavom i izražajno nadjačava koloristička rešenja. To se u svetu umetnosti dogodilo samo sa crno-belom fotografijom jer crtež i grafika nemaju ekspresivnu vrednost slike, snagu doživljaja koji ona nudi i često su samo priprema za nju. Možda tu neobjašnjivu pojavnost koja izvire iz povezanosti sa prvobitnim, magičnim fotografijama, možemo proširiti i na druge fenomene. Pored bezbrojnih naučnih, teorijskih i kritičarskih priloga, nikada se nismo primakli dubinskom, ontološkom rastumačenju velikih stilskih formacija. Nikada pouzdano i do kraja nije objašnjeno šta bi u osnovi bili realizam, apstrakcija, ekspresionizam, fantastika i sl. Tako su nerazlučive i tajne crno-belog papirnatog sveta.

Naveli smo, čini nam se, glavne razloge, bez namere da ih iscrpemo, zašto se Milica Dinić bavi isključivo crno-belom fotografijom, kao jedna od uspešnih mlađih umetnica čija se izložba održava u Hotelu Radisson Old Mill do kraja meseca. Ona radi sa svetlom, toplim, iskričavim, dramatičnim ili pokretnim, za koje je još Rembrant znao, a koje kao da ulazi i izlazi iz slike. Milica Dinić je majstor svetlosti i senke, i to tamo gde se one najbolje vide - na crno-belim snimcima.

BONUS VIDEO: SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI: Kuća znanja i čuvar srpske kulture i identiteta