NAGRADE VUKOVE ZADUŽBINE: Priznanja uručena Marku Nediću i Jeleni Kovačević

Donator ovih priznanja je Grad Loznica.

Obrazlažući odluku, dopisni član SANU dr Slobodan Grubačić, predsednik Odbora za nauku, rekao je:

- U svojim "kritičkim opisima", kako ih naziva, Nedić oseća začine koji pripadaju različitim filološkim kuhinjama. Od tekstova koje ne ceni brani se prećutkivanjem, spuštanjem u fusnotu. On prati promene i kontinuitete, od narodnih pripovedaka, do razuđenog narativa Andrića, Kašanina i Crnjanskog. Njegovi tekstovi su istovremeno promišljeni i provokativni, nacionalni i evropski; tradicionalni, ali se raduju književnim eksperimentima. Autor nameće sintaksu što pleni andrićevskom smirenošću, kojoj čitaoci ne uspevaju da se odupru. Ovo je jedna od knjiga za koje bi Isidora Sekulić rekla da pored njih čovek zaboravi da drugi možda drugačije misle, i da bi možda i sam mogao drukčije misliti.

Akademik Svetislav Božić, predsednik Odbora za umetnost, o nagrađenoj zbirci stihova je rekao:

- Pesništvo, čiju je nedvosmislenu originalnost porodio strahoviti arhipelag smrti rasut od Jasenovca, do neizbrojanih jama i gubilišta naroda srpskog, Jelena Kovačević osluškuje izuzetnim duhom i dušom, pozivajući se uvek na dokument, na svedočanstvo preživelih, ostavljajući svom pevanju onaj dragoceni prostor koji je dodeljen retkim posvećenicima i zatočenicima puta u istinu. Lirski ton pesnikinje sveobuhvatni je amalgam bola, koji je uvek artikulisan svetrajućim lajt motivima opraštanja kojima moraju da prethode pokajanja.

U besedi zahvalnosti na priznanju, Nedić je istakao:

- Danas se mnogo izrazitije nego u ranijim književnim vremenima, potvrđuje zapažanje da su pisci koji su istovremeno koristili sredstva i inovativnih i standardnih proznih postupaka mnogo uspešnije ostvarivali složenu umetničku sliku, nego što su to mogli postići korišćenjem isključivo jednog tipa književnog izraza. Jedna od važnih posledica tog procesa u današnjem vremenu bilo je vraćanje poverenja čitalaca u uzbudljivu životnu priču saopštenu komunikativnim stilom. To istovremeno govori da se dobra i trajna književnost ne može pisati samo na jedan način, i iz jedne poetičke perspektive, pogotovo ako je ta perspektiva i ideološki uslovljena.

Ističući kako istorija naših predaka nije pohranjena u arhivima, već u našoj duši, Jelena Kovačević je rekla:

- Nema poznavanja jednog naroda, bez poznavanja njegove duše. Nju treba otvoriti, u njene vekove zaroniti i čuti one koji su pre nas ovom zemljom hodili. A poslušanje i podvig pesnika je u tome da osluškuje, poznaje, pokazuje tu dušu, da je svojim delom čini lepšom, da je njime čuva, vraćajući je sa stranputica na izvor iz koga potiče. Pesnik ne bira kada i o čemu će da piše. On je samo slušalac duše. A naša srpska duša ima mnogo rana, tuge i bola, uvek na putu stradanja.

Čast za svakoga

Vukova zadužbina je ove godine, podsetio je dr Boško Suvajdžić (na slici), predsednik Skupštine ove institucije, nizom manifestacija obeležila stogodišnjicu rođenja Dejana Medakovića i naglasio kako bi ova priznanja, kada se pogledaju imena svih dobitnika, bila čast za svakoga. Potresne stihove iz zbirke "Stradanja" kazivali su glumica Biljana Đurović i njeni učenici.

BONUS VIDEO: RPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI: Kuća znanja i čuvar srpske kulture i identiteta