KNJIŽEVNA KRITIKA: Činjenice života

Iz aktuelnog trenutka, a sa sećanjem na detinjstvo, ona se suočava sa činjenicama sopstvenog života o kojima pre majčine smrti nije znala apsolutno ništa. Stoga, ovde je reč pre svega o porodičnom, istovremeno i psihološkom romanu, kao i o delu koje sadrži elemente kriminalističkog romana.

Junakinja pripovedač, čitavog detinjstva zapostavljana od majke, na osnovu njenog pisma, kreće u potragu za ocem. Pred nizom novih otkrića koja je nužno potresaju i ispituju čvrstinu njenog identiteta, ona odlučuje da potragu uspori, dobro proanalizira sve aspekte novih činjenica i odredi sopstvenu poziciju spram njih. Ta njena odluka, za koju bismo kazali da je logična i mudra, pokazuje se tragičnom. U tom vakuumu, između savladavanja činjenica i života koji neumitno teče, njen otac izvršava suicid.

Taj događaj utiče na same temelje Gabrijeline ličnosti i suočava je s tim kako se život jedinke neminovno menja usled događaja na koje ona ni na jedan način nije uticala. Njen život, bivanje uopšte, rezultat je hazarderske, neobuzdane i pomalo mračne prirode njene majke i - slučajnosti.

Potraga, sada samo za činjenicama iz života oca koga više nema šansu da upozna, niti da na bilo koji način uteši, otvara niz susreta sa drugim, do tada nepoznatim ljudima. Upravo na tim mestima, usled neprestanog usvajanja novih, uglavnom neprijatnih saznanja, najočiglednije je kako je autorka karakterisala sve junake ovog romana i nijansirala ih. Njihovi psihološki profili rezultat su onoga što im se dešavalo u detinjstvu. Ti događaji uglavnom su po njih nepovoljni i kroz čitav život ostali su nerazrešeni. Oni su odredili njihove tragične sudbine. Jedina junakinja koja se ne prepušta takvom usudu jeste upravo Gabrijela jer se jedina bori, kritički i s potrebnom opreznošću zauzima stav prema svim činjenicama, samostalno donosi odluke. U svemu tome jedino njoj polazi za rukom da postigne veliku, ključnu i tešku pobedu - da ne ponovi greške svojih roditelja, da se otrgne od svega što su oni bili i što bi je moglo sputati; da ne liči na njih, da ne ostane u njihovoj senci, da razume da je reč o nesavršenim, pa i slabim bićima, da razume izvore njihovih slabosti.

Sve to njoj je sigurno bilo lakše izvodljivo nego njima iz nekoliko veoma važnih razloga. Autorka nas do tih zaključaka logično dovodi kroz dinamičnu priču, kao odličan poznavalac psihologije i mehanizama koji proističu iz patoloških situacija.

Priča o zloupotrebljenom čoveku (Gabrijelinom ocu) u senci majke čija je posvećenost zapravo težak zločin, ovom romanu daje dimenziju kriminalističkog.

On je i svojevrsna priča o ženi, o njenom biću, sudbini i poziciji i unutar tradicionalnog i unutar savremenog društva, o naličju vremena u kojem smo zatečeni, o nakaznosti ideologija koje ga premrežavaju i koje utiču na živote običnih ljudi.
Sve navedeno u romanu je izvedeno na visokoumetnički način, bez teze, iz perspektive običnog čoveka, to jest žene - Gabrijele - koja nema nameru da gubi.

BONUS VIDEO: SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI: Kuća znanja i čuvar srpske kulture i identiteta