KOMENTAR - BITEF: Ko radi, taj i greši

Pod sloganom "Mi, junaci rada svog", u konkurenciji za Gran Pri "Mira Trailović" ("Solo" Nine Rajić Kranjac... i "Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima" Jana Martensa), kao i za Specijalnu nagradu "Jovan Ćirilovjovan ćirilo" ("Ljubav", Aleksandera Zeldina),prikazane su, osim pomenutih i predstave Gardien Party, "Tihuana", Dr Auslender i "Svet bez žena", Maje Pelević i Olge Dimitrijević (Nagrada publike).

Glavni program Bitefa je, kao obično, bio uslovljen podnaslovom, koji ga je sputavao u razmahivanju nekim, eventualnim, razvijenim pozorišnim formama, značajnim ansamblima i rediteljima i dovodio u pitanje "nove pozorišne tendencije", oduvek shvatane kao floskula za to da iz godine u godinu raste u kvalitetu, aktuelnosti, prestižu i uspehu.

Reći ćemo, još jednom, iako je mnogo puta rečeno: čini se da se podnaslov Bitefa bira tek da bi se opravdalo dovođenje u Glavni program projekata, koje nisu uvek nezanimljivi, ali nemaju značaj festivalskih predstava, i normalno bi bilo staviti ih u Prateći program, ili programsku celinu, koja prati značajne predstave u konkurenciji za nagrade. Ovakav izbor nije samo na štetu gledalaca, koji se, nekada teškom mukom, probijaju do Bitefovih predstava, po noći, kiši, bez dobre saobraćajne veze, umorni od višečasovnog trajanja predstave, pritisnuti telesnim diktatom... Ovakav izbor Glavnog programa je nepravedan i prema umetnicima, koji dolaze, samo da bi odbranili epitet "mladi"... A nemaju nikakvu šansu da se sa nekim drugim predstavama u istom programu "ponesu".

To što je "Solo", Slovenija ("Nova pošta") dobila Gran-pri "Mira Trailović je ukus ovogodišnjeg Stručnog žirija, ali bi to (iako tipična "bitefovska") upravo bila predstava, koja bi odlično branila poseban program festivala, posvećen mladima. Opterećen trajanjem, preteranim improvizacijama, drugim delom, u kome se igraju nekakvi "Maratonci", niko ne zna zašto (iako je hepening, zahvaljujući pivu i ćevapima potpun), "Solo" Nine Rajić Kranac, Nataše Keser, Benjamina Krnetića i uvek zanimljivo ekstremnog Marka Mandića se nametnuo ekstravagantnošću, zanimljivim istraživanjem dekonstruisanja života umetnice sa opštim uslovima u teatru i u životu mladih ljudi, više nego svojim pravim kvalitetom. Takođe, i "Dr Auslender", i "Svet bez žena" su predstave, koje smo mogli i da gledamo u našem, beogradskom pozorišnom repertoaru, i ne pomišljajući na to, da bi mogle da budu festivalske.

I onda, još jedne kišne, neprobojne bitefovske večeri u Luci Beograd, prikazali su nam se, u punom sjaju, autentični pozorišni umetnici - na metar od nas, bez šminke, ogoljeni, pod punim svetlom i za njih, i za nas, u predstavi "Ljubav", Aleksandera Zeldina (Engleska, Francuska), istresajući pred nas dramu ljudi smeštenih u prihvatilištu, jer su izgubili posao, ili dom. I svima je postalo jasno, kako Glavni program Bitefa treba da izgleda.

Niko ne spori da nam je Bitef važan i da nam daje šansu da vidimo šta drugi igraju, u svom gradu. Ali, prikazivanje inovacije, gde je jedino važna mladost autora, izmišljeni podnaslovi, da bi svi našli, ipak mesto u selekciji, odsustvo pravih debata o (spornom) značaju tih predstava, pa i odsustvo kritičkih tekstova o tome, govore da je Bitef nekako postao sam sebi svrha, da se događa za one koji mogu da plate 1.500, ili 2.000 dinara za kartu, i za one, koji ga organizuju i čije imaginacije je plod.

Možda bi ubuduće Savet Bitefa, Grad, znalci, ipak mogli da, na predlog selekcije, rano, razmisle, je li to taj značajan festival na evropskoj pozorišnoj karti, koji svi cene i na koji hrle, i da li ga treba ozbiljnije čuvati od posrnuća.
Svi moramo da radimo na tome.

BONUS VIDEO: SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI: Kuća znanja i čuvar srpske kulture i identiteta