SELEKCIJA "BEZ PREVODA": Region u užičkom teatru
Novo, 27. po redu izdanje Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu počeće 1. novembra, a pozorišni kritičar i selektor prestižne regionalne smotre teatara Bojan Munjin, odabrao je sedam ostvarenja koja će se takmičiti za nagrade „Ardalion“.
JPF Užice
Iz umetničke produkcije regiona odabrana su sledeća ostvarenja: „Rat i mir“ prema romanu Lava Tolstoja u režiji Borisa Liješevića (Narodno pozorište Beograd), „Jugoslavija, moja otadžbina“ prema romanu Gorana Vojnovića u režiji Marka Misirače(kooprodukcija NP Banjaluka, NP Prijedor, NP Nova Gorica), „Ja sam ona koja nisam“ prema komadu Mate Matišića u režiji Paola Mađelija (Zagrebačko kazalište mladih), „Mesec dana na selu“ prema komadu Ivana Turgenjeva u režiji Milana Neškovića (Narodno pozorište Užice), „Čudo u Šarganu“ prema komadu Ljubomira Simovića u režiji Jagoša Markovića (Jugoslovensko dramsko pozorište), „Bez portfelja“ prema tekstu Stevana Koprivice u režiji Branislava Mićunovića (Gradsko pozorište Podgorica) i „Rolerkoster“ prema tekstu Jelene Kajgo u režiji Milice Kralj (Atelje 212).
- Živimo u opasnom vremenu. Velikih teškoća bilo je i ranije ali nam se danas čini da na razne načine zaista plešemo po rubu. Ne samo ovde, svuda. Svet se pretvorio u mračnu pozorišnu tragikomediju. - naglasio je selektor Bojan Munjin – Tehnološko i za čoveka neprijateljsko ubrzanje , ratovi i njihove posledice, nedostojan život, nasilje i apatija, čine tužnu fresku koju svakodnevno gledamo. Ako je svet doveden do granice opstanka, onda ne možemo da se u očaju tešimo kako su za taj rub odgovorni samo neki, nego i svako od nas mora da preispita svoja dela, misli, reči i propuste. Zato ovogodišnje izdanje festivala ne može da bude veselo , kao da se ništa ne događa.
Ovogodišnji slogan festivala „parče hleba, parče neba“ i odabrane predstave, upućuju na misao da hleb može biti puno više od svakodnevne trke za preživljavanjem i da nebo ne mora biti u nedostižnim visinama nego tu među nama.
- Između nas i onoga vrednog što nam je na dohvat ruke nalaze se , oduvek, zablude, krivi postupci i otrovno sebeljublje. O tome govore predstave koje nudimo sudu festivalske publike, uz uverenje da ćemo se uz njih moći preispitati, na tasu koliko jesmo i koliko kao ljudi možemo biti – dodao je Munjin.