STRIP JE BIO MAGIJA: Bila je to zapostavljena umetnost, a sada ima mnogo autora

O nagradi izdavačke kuće "Dečje novine Dositej" i Opštine Gornji Milanovac, kao i imenu koje nosi, slikar, skulptor i teoretičar umetnosti, izuzetnog međunarodnog priznanja, za "Novosti", kaže:

- Srećko Jovanović je zaslužan za celokupnu moju umetničku karijeru, zbog profesionalne i ljudske podrške koju mi je pružio. Dok sam rastao strip je bio prava magija. Imao sam samo 14 godina kada sam pokucao na vrata "Dečjih novina" i uputili su me na Jovanovića, koji je bio glavni i odgovorni urednik. Pokazao sam mu mapu sa radovima, dopali su mu se, pa sam prvo crtao ilustracije, a kasnije postao i deo tima najvećeg strip projekta u tadašnjoj Jugoslaviji - "Mirka i Slavka". Crtao sam sve osim glavih likova, koje je završavao autor Desimir Žižović Bujin. Srećko mi je govorio da se čitaoci bune ako vide da je Mirka i Slavka crtao neko drugi.

Bila je to, ističe sagovornik, sjajna prilika da usavrši crtež, što mu je pomoglo da potom radi samostalne stripove. Od Jovanovića je dobio scenario u kom su likovi bili dečak Dane i njegov verni drug pas Riki, koji su prolazili kroz razne avanture na ovim našim prostorima. Neke sekvence izložene su sada na Salonu stripa.

- Srećko je bio human čovek, prosvetni radnik sa pokroviteljskim odnosom prema mladima - nastavlja Belić. - Ohrabrivao me je, ne samo da crtam, nego i da budem dobar đak. "Dečje novine" su tada, početkom sedamdesetih organizovale dve crtačke škole za mlade autore, u Vrnjačkoj Banji i na Rudniku. Za jednog junošu, od 17 godina, bilo je to veliko ohrabrenje.

Ali, kada je upisao beogradsku Likovnu akademiju, profesori su ga, kako tvrdi umetnik, obeshrabrivali da nastavi da se bavi stripom:

- Smatrali su da je to niža vrsta umetnosti. Krenuo sam drugim putem, bavio sam se slikarstvom, skulpturom, teorijom umetnosti. Zanimalo me i da sebi dam neke odgovore koje nisam mogao da dobijem na samom fakultetu. Ipak, uvek sam ostao sentimentalan prema stripu.

Sagovornik se priseća i kako su svojevremeno "Dečje novine" nastradale upravo zbog negovanja stripa:

- Postojao je takozvani zakon o šundu, koji je uništio ovu izdavačku kuću, jer je morala da plaća velike poreze. Zato me raduje ono što mogu da vidim i na ovom festivalu, da ima sve više domaćih izdavača i strip autora, jer je to umetnost koja zavređuje svaku pažnju.

U SKC-u je sinoć održana i tribina, sa video-projekcijom, na kojoj je predstavljen Belićev album "Paralelni svetovi", ("Dečje novine Dositej"), o vezama njegovog strip i likovnog stvaralaštva, kao i knjiga Ecce Homo ("Čigoja" i Društvo za kulturnu saradnju Srbija-Francuska).

- Cilj albuma bio je da povežem ta dva sveta; svet stripa, fantazije iz mladalačkih dana i apstraktnih slika i skulptura koje radim - objašnjava umetnik. - Ispostavlo se da je struktura crteža, slike, figura, apsolutno ista kao kod geometijskih kompozicija. Kostur je već bio prisutan, ta likovna suština, koju sam intuitivno nosio u sebi, danas se samo pročistila na nivou apstraktne umetnosti.

U SVETSKIM MUZEJIMA

KADA sam otišao u Francusku, video sam da se strip tamo doživljava i tretira drugačije nego kod nas. Ovde je dugo smatran zabavnim štivom, uglavnom za mlade, dok ga tamo čitaju odrasli. Strip tamo ulazi u muzeje, pa je nedavno održana velika izložba u "Gran paleu" posvećena belgijskom strip autoru Herveu, koji je crtao Tintina. A ovog leta je u prestižnom Muzeju čoveka organizovana izložba Enkija Bilala, poreklom Beograđanina, čiji su plakati bili po celom Parizu. Iz toga se vidi koliki značaj pridaju stripu kao umetnosti - kaže Belić.

"KEKEC" I "NOVOSTI"

PRVO priznanje koje je Belić stekao kao četrnaestogodišnjak bila je prva nagrada na konkursu za strip popularnog lista za mlade "Kekec", uz konstataciju žirija da ima "prefinjen osećaj za grafiku i da je crtački najzreliji."

- "Kekec" su izdavale "Večernje novosti", pa imam poseban sentiment prema vašoj kući - dodaje umetnik.