ŠOPING U TRSTU, PUT KA ZAPADU: Frančeska Rolandi o uticaju italijanske pop kulture na nekadašnju Jugoslaviju
NAZVANA po čuvenoj pesmi Adrijana Ćelentana "Dvadeset četiri hiljade poljubaca" (Con ventiquattromila baci) koju je pevušila cela bivša Jugoslavija, knjiga Frančeske Rolandi (u izdanju "Geopoetike" i prevodu Ivane Simić Ćorluke i Marije Ćojbašić) probudiće nostalgiju kod starijih, a mladi će saznati na koji način su italijanski modni trendovi, filmovi, muzika... uticali na društvo u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Frančeska Rolandi, Foto P. Milošević
Ova interesantna studija, pisana za najširu publiku, sa podnaslovom "Uticaj italijanske popularne kulture u Jugoslaviji (1955-1965)", govori o kulturnim uticajima i preplitanjima, prihvatanju italijanske pop kulture, od modnih trendova, muzike, TV programa, stripova, filmova, festivala, do književnosti.
- Odabrala sam to razdoblje jer su početkom pedesetih godina odnosi između Italije i Jugoslavije bili burni, oštri, neprijateljski, gotovo na ivici rata, a onda se promenilo nabolje. Trst, koji je bio simbol dva suprotstavljena nacionalizma, od parole "Trst je naš" pretvorio se u prvu destinaciju prekograničnog šopinga i na neki način prozor u zapadni svet. To je postala jedna od najotvorenijih granica u Evropi, pokazala da je moguć ne samo suživot nego i dobra saradnja među zemljama sa različitim političkim sistemima - kazala je juče novinarima Frančeska Rolandi.
Knjiga "Dvadeset četiri hiljade poljubaca" nastala je na osnovu njene doktorske disertacije, a u Srbiji je realizovana uz pomoć Italijanskog instituta za kulturu.
- Ovo istraživanje je vrlo detaljno i pokazuje uzajamne uticaje Italije i Jugoslavije u jednom važnom istorijskom periodu - ocenio je Roberto Činkota, direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu. Frančeska Rolandi, Foto P. Milošević
KULTURNA DIPLOMATIJA
PROFESOR Milan Ristović, urednik ovog izdanja, kazao je da istraživanje Frančeske Rolandi pokazuje koliko je kulturna diplomatija bila važna.
- Pored ostalog, ona je imala upliva i na planove centara političke moći u obe zemlje da prihvate nužnost da granica bude propustljiva i otvorena za protok ljudi, robe i kulturnih sadržaja - objasnio je Ristović.