PRIČE NEVIDLJIVIH MUZEJSKIH ČUVARA: Valeri Mrežan, za "Novosti", o predstavi Gardien Party na 56. Bitefu

Reč je o dokumentarnom pozorištu, zasnovanom na životu samih izvođača.

Ovog puta, gledaoci će pratiti tople, duhovite (ponekad tužne) ispovesti šest čuvara velikih svetskih muzeja iz Pariza, Marselja, Sankt Peterburga, Stokholma i Njujorka.

Nevidljivi u svom poslu, oni budno motre da se dela koja čuvaju ne oštete ili ukradu.

Diskretni i uslužni, sada su dobili priliku da sami progovore o svom odnosu prema umetnosti, sopstvenim ambicijama i porazima, omiljenim delima, često otkrivajući neočekivanu svestranost. O predstavi Gardien Party i svom stvaralačkom rukopisu, za "Novosti", govori jedan od autora predstave, Valeri Mrežan koja objašnjava šta povezuje sve čuvare svetskih muzeja:

- Zajedničke tačke vezane su za sam posao čuvara: pogled (ili odsustvo pogleda) posetilaca, dosada i paradoksalno mesto sveprisutnosti i nevidljivosti. Zatim, način na koji se obavlja posao svake osobe uveliko varira u zavisnosti od institucije. Na neki način, to je i portret velikih muzeja koji primaju brojne posetioce, od onih u kojima morate da nosite uniformu do onih u kojima je uprava popustljivija... Tako da priče nisu iste, iako su zasnovane na istim temama. Sve ovo aktere navodi da se suoče sa svojim gledištima, iskustvima, strategijama za popunjavanje praznine...

Kako mi, posetioci, izgledamo iz njihovog ugla? Na koji način nas kategorišu i po čemu "prepoznaju"?

- Ono što su mnogi čuvari uočili je društveni prezir prema samoj profesiji. Kroz ispovesti otkrivaju mnogo i o svom znanju, poznavanju dela. Mnogi od njih su ispričali i anegdote o nadmenim razmišljanjima indiskretnih posetilaca. Ponekad, kada je čuvar zaista zainteresovan i želi da pokaže svoje poznavanje dela, nije uvek dobro prihvaćen.

Jer, kolege mu mogu zameriti što preuzima "ulogu" vodiča. Zato smo želeli da završimo dirljivom i jedinstvenom pričom Žan-Pola, penzionisanog čuvara. On je izuzetna ličnost. Na neki način se formirao u muzeju zahvaljujući svojoj otvorenosti i želji da dopre do ljudi. U stvarnom životu, stvorio je svoju umetničku kolekciju zahvaljujući razgovorima sa umetnicima. I zato, kada nam posetioci posle predstave kažu da više neće gledati na čuvare kao do sada - mi smo veoma ponosni.

U predstavi se čuju njihove profesionalne i lične ispovesti, da li vas je nešto u njima posebno iznenadilo ili dirnulo?

- Lično, uvek sam prilično dirnuta kada čujem švedskog čuvara kako na vrlo jednostavan i skoro neutralan način kaže "Ne mogu da kažem da je neuspeh, ali nije ni uspeh". Danas se svi bore da izgledaju kao da su uvek na vrhu, pričaju o dobrim vremenima, uspehu, zabavi.

Zato mi ova rečenica mi prija. Veoma mi se sviđa i anegdota o posetiocu koji misli da je sve dozvoljeno, ako kaže "ja sam umetnik". Smatram da se u tome lako prepoznajemo i da je to dobar način za malo šale na sopstveni račun. Mi umetnici umemo da mislimo da su naša ubeđenja legitimnija od ostalih: ovo je dobar način da shvatimo da svako može ponekad biti nepodnošljiv, a da to i ne zna.