BIOGRAFIJA NAŠEG NARODA: U Matici srpskoj o novom tomu Srpske enciklopedije

Istina, u toj kapitalnoj dužnosti prema rodu svome, odocneli smo u poređenju sa bivšim bratskim nacijama, podržavljenim u raspadu Jugoslavije, ali Srpska enciklopedija poslednjih godina sve brže napreduje.

U Svečanoj sali Matice srpske juče su predstavljene 1. i 2. knjiga Trećeg toma Enciklopedije. Pređeni put popločan imenima znamenitih sunarodnika i pojmova koji počinju na slova "g", "d" i "đ" meri se brojem od 1.500 stranica. Matica srpska i Srpska akademija nauka i umetnosti, zajedno sa Zavodom za udžbenike kao izvršnim izdavačem, do sada su objavile pet knjiga Srpske enciklopedije. Na taj način zaokružena su tri od predviđenih 10 tomova.

Predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić najavio je da je naredna, šesta knjiga već u pripremi te da bi trebalo da bude završena i štampana do kraja naredne godine. Zamolio je zatim Njegovo preosveštenstvo vladiku bačkog dr Irineja Bulovića da blagoslovi ovaj poduhvat od nacionalnog značaja, istakavši da je u teškim danima za Srpsku enciklopediju, Eparhija bačka ovo delo pomagala i blagoslovom i finansijama.
- Za sve nas posle svih lutanja, zabluda, stranputica kada je sve što je srpsko bilo zaboravljeno i prećutkivano, i uprkos današnjim autošovinistima koji nisu mnogobrojni ali nisu ni bezopasni, sama pojava Srpske encklopedije predstavlja duhovnu borbu za opstanak - kazao je vladika Irinej i naglasio vodeću ulogu Matice srpske u očuvanju našeg identiteta.

Sličnu vrstu pomoći Srpskoj enciklopediji ali i drugim Matičinim poduhvatima, kako je naglasio Stanić, upućivao je u minuloj deceniji i Grad Novi Sad na čelu sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem. On je kazao da je ponosan i počastvovan što je bio deo projekta nemerljivog nacionalnog značaja i izrazio nadu da ćemo svi zajedno istrajati da se Srpska enciklopedija završi.

- Ona je naše ogledalo i moramo da je ostavimo našim potomcima da bi bolje razumeli svoje korene. U ovoj knjizi nad knjigama o našem identitetu biće razjašnjena sva važna pitanja iz prošlosti našeg naroda kako na srpskim prostoru, tako i u rasejanju jer će na jednom mestu biti sabrana znanja o našem narodu kako bi mogla da se šire dalje. Ova knjiga je naša lična karta, naša biografija ili što bi današnje generacije rekle - naš "si-vi" - poručio je Vučević.

Po oceni akademika Slavenka Terzića, Srpska enciklopedija je pionirsko delo izuzetnog istorijskog značaja za srpsko društvo u celini jer obeležava odlučnu prekretnicu u srpskoj kulturi.

- U Enciklopediji se ogleda celokupna srpska kultura i nauka,srpska civilizacija, politički duh i ekonomski razvitak našeg naroda kroz vekova. Ona pokazuje i nama i svetu ko smo i šta smo na kulturnoj mapi Evrope i sveta - rekao je Terzić.

Predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu akademik Stevan Pilipović podsetio je na mnoge prepreke koje su u prošlosti osujećivale i usporavale nastanak Srpske enciklopedije, a zatim zaključio da je ovo najznačajnije delo kojim se utvrđuje naše društveno biće, spaja naša prošlost sa sadašnjošću i predaje budućim generacijama na dopunu i večno dopisivanje našeg postojanja.