POUZDANA DELA "NEPOUZDANOG PRIPOVEDAČA": Velika retrospektivna izložba Mrđana Bajića na svih pet nivoa MSU

Jer, kroz čitav radni vek sam se više bavio time da komentarišem i pričam priče onako kako se prelamaju kroz moj sasvim subjektivni, opažajni i umetnički aparat. Nepouzdani pripovedač je onaj koji je jako upetljan u temu. On ima i svoje političke stavove koji ga onesposobljavaju da sagleda neku širu sliku.

Ovako je juče, jedan od najznačajnijih naših likovnih umetnika, redovni profesor FLU i dopisni član Odeljenja umetnosti SANU, vajar Mrđan Bajić, objasnio kako je izložba, kojom će od danas, na svih pet nivoa Muzeja savremene umetnosti biti predstavljen presek njegovog ukupnog rada, dobila ime "Nepouzdani pripovedač".

- Umetnost nas zapravo navigava kroz ono što se oko nas događa, ali bez težnje da nam predoči apsolutnu istinu. Jer, pretenzija da se govori apsolutna istina samo vodi u odsustvo slobode - dodao je Bajić.

Od 168 dela koja čine postavku, čiji su kustosi Aleksandra Mirčić i Miroslav Karić, 15 je potpuno novih, namenski rađenih. A čak između 70 i 80 odsto izloženih radova nikada nije viđeno u Beogradu.

Prvi put u MSU, Bajić je izlagao još kao student, na izložbi "Osamdesete" koju je radio Ješa Denegri, a tokom svih ovih decenija, kako je rekao, taj odnos bilo je složen ("bilo je koškanja, ljutili smo se jedni na druge"):

- Ali, evo u trećem dobu, završavamo u harmoniji - kazao je umetnik.

- Nije jednostavno ući u ovaj muzej posle Marine Abramović, Vladimira Veličkovića i Ervina Vurma. Velika je provokacija, da radeći ovde lokalnu stvar, budemo sasvim svesni da odgovorno, na globalnom nivou, proizvodimo najbolje što možemo.

Realizacija ove, kao je ocenila Marijana Kolarić, direktorka MSU, po formatu i kompleksnosti monumentalne izložbe, koja hronološki i konceptualno obuhvata čitav autorov opus, zahtevala je iscrpan rad:

- Postavka obuhvata i za Bajića važan i neodvojivi crtački opus kao i deo sa skicama i raznovrsnim dokumentarnim materijalom, koji doprinosi boljem sagledavanju umetnikovog autorskog rada i njegovih mnogobrojnih saradnji sa značajnim umetnicima, kao što je čuveni britanski vajar Ričard Dikon, koji će na naše zadovoljstvo biti ovde prisutan - naglasila je Kolarićeva.

U dogovoru sa autorom, MSU je planirao i pripremao ovu retrospektivu sa kompleksnom i heterogenom produkcijom, dve-tri godine, otkrio je jedan od kustosa Miroslav Karić.

- Pravi uvod su dela koja se nalaze u Parku skulptura, sa radovima namenski nastalim za ovu izložbu - rekao je Karić, dodajući da se kroz različite segmente, na raličitim nivoima muzeja, sagledava i razumeva Bajićeva umetnička praksa, promišljanje medija skulpture, pristupi i strategije.

- Hronologija kreće od drugog nivoa, sa umetnikovim počecima, sa rekonstrukcijama prvih samostalnih izložbi, u Domu omladine i SKC-u.

Od prvobitnih ispitivanja odnosa forme, prostora, ideje, u radovima koji su bili između slikarskog i skulptorskog poduhvata, objasio je istoričar umetnosti, postavka prati, razvoj, elaboraciju, njihov silazak sa zida i izlazak u prostor, do momenta kada Bajić uvodi arhitektonsku metodologiju:

- Početak devedesetih, označio je novo umetničko, ali i životno poglavlje, kada je otišao u Pariz - nastavio je Karić, primećujući za taj period karakteristične dve linije - direktno kritičko sagledavanje situacije u našoj zemlja u to doba, kao i istraživanje fenomena različitih vrsta migracija.

Deo postavke, kao svojevrstan muzej u muzeju, je jedan od najpoznatijih i najkompleksnijih projekata ovog autora "Jugomuzej", a posebno je rekonstruisan i nastup na Bijenalu u Veneciji, 2007. Na trećem nivou zdanja na Ušću su segmenti "Geografija" (sa delima nastalim posle 2015. - "Geostrategija", "Ponoćno sunce", "Pogledaj me očima Apolona", "Kao da se ništa nije dogodilo") i "Istorija" (promišljanje ličnog, lokalnog i globalnog istorijskog trenutka, u radovima "Sirija", "Rođeni u kući koja peva la la la", "Spomenik spomenicima koji padaju", "Autoporteret sa 13 glava"). Skulpture manjih formata i crteži velikih formata zauzimaju četvrti nivo, dok se u finalu ove skulptorske simfonije nalaze dela "Kineski zmaj na Frojdovoj sofi", "Na lepom plavom Dunavu", "Kosmonaut sa jednom rukom i statua sa jednom nogom".

BAZA PODATAKA I DOKUMENTARAC

UZ izložbu, kako je objasnila kustoskinja Aleksandra Mirčić, realizovan je i projekat koji se bavi njegovim pedagoškim radom:

- U saradnji sa katedrom za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta, omogućili smo studentima da samostalno istraže i predstave ovaj segment njegovog delovanja. Oni su napravili bazu podataka u obliku aplikacije, koja omogućava da se prate aktivnosti Bajićevih studenata, posle završenog fakuleta - rekla je istoričarka umetnosti i dodala da će biti emitovan i dokumentarni film o stvaralačkom procesu ovog autora, od ateljea do izložbe.

STUDIJA ZA SPOMENIK ĐINĐIĆU

IZLOŽBA se završava studijom za spomenik Zoranu Đinđiću.

- Nepravedno sam zbog ovog rada bio na stubu srama - rekao je Bajić provodeći novinare kroz postavku.

- Spomenik je urađen i nalazi se u bašti jedne fabrike, i siguran sam da će biti postavljen, onako kako je to bilo isplanirano. Ne na širokim bulevarima Novog Beograda, kako predlažu neke dobronamerne kolege, već u centru grada gde će Zoranov glas biti ponovo vraćen, jer ga nismo čuli tada kada smo mogli da ga čujemo. Za mene je to podsećanje, od koga se pomalo naježim, na to gde bi samo mi danas bili da ga ova država nije ubila. Eto.