BAJKOVIT TRAG STARIH NEIMARA: U Galeriji nauke i tehnike SANU izložba fotografija Stanka Kostića

Oblici i načini građe u jednom narodu i kulturi nisu slučajni, već rezultat jedinstvenog spoja duha i tradicije. O tome govori izložba fotografija Stanka Kostića, "Narodni neimari, rukom po meri" u Galeriji nauke i tehnike SANU.

Od kako je ispekao fotografski zanat u mladim danima, Kostić svojim objektivom predano beleži lepote prirode i kulturno nasleđe Srbije. Njegova najnovija izložba je zapis o narodnim neimarima, o njihovoj umešnosti da u prirodi prežive, ne uništavajući je, već sa njom deleći dobro i zlo. Od njenih darova: drveta, blata, pleve i kamena, nisu pravili kuće da pokažu ukrotiteljsku nadmoć, već ljubav i razumevanje. Predstavio je umetnik fotografije, bajkoviti svet sela koje nestaje.

- Ovo je zapis o kućama rađenim po meri čoveka, zaklonjenim zavetrinama brda, koje plove u sećanjima dolinama potoka ušuškane u neopisivo lepe krajolike Srbije. U takvim kućama su veštim rukama i generacijskim iskustvom ugrađeni pobeđeni strahovi i nade u opstanak. Kuće koje sam fotografisao predstavljaju izlivene duše narodnih graditelja - kaže Kostić.

On je za tri decenije, koliko se bavi umetničkom fotografijom, snimo nekoliko stotina hiljada fotografija. Za ovu izložbu odabrao je 52 slike skromnih, ali, kako kaže, velikih kuća. Ukazuje i na vrednosti ruiniranih zdanja kojih možda već sutra neće biti.

- Obišao sam celu centralnu Srbiju, svaki kraj imao je svoj stil gradnje, koji je određivala priroda. Dešavalo se da narodni neimar nije znao da se potpiše, ali je umeo da sagradi kuću. Umeo je i da je ukrasi, ali nije znao da se to zove umetnost - priča autor.

Najstarija kuća na izložbi je u okolini Požarevca. Sagrađena je polovinom 19. veka. A, najnovija zdanja prikazana na izložbi projektovao je pokojni profesor Božidar Petrović, jedan od malobrojnih školovanih arhitekta koji je na temeljima narodnog neimarstva gradio savremene kuće.

- Zbog vremenskih prilika, kiša i vetrova, krovovi su kod nas nekada bili "na četiri vode". Strmiji su u krajevima sa više padavina. Narodni neimari su gledali okolna brda i po njihovom obliku postavljali krovove, a savremeni graditelji, radili su po ugledu na njihove kuće. Osnovna mera bila je lakat. Vrata i prozori su po ljudskoj meri - objašnjava Kostić.

Fotografisao je Kostić prvi dvor moderne Srbije, odnosno Milošev konak u Gornjoj Crnući kod Gornjeg Milanovca, u kome je doneta odluka o podizanju Drugog srpskog ustanka.

Posetioci izložbe mogu da vide i kuću u kojoj je rođen vojvoda Živojin Mišić, u selu Strugaonik kod Mionice.

- Iz tih malih, mnogoljudnih kuća iznedravani su ljudi koji su bili veoma korisni za naše društvo. Hteo sam da pokažem i da je veliki vojskovođa Mišić, koji je izvojevao mnoge pobede, potekao iz takve kuće - kaže autor izložbe.

Predstavio je autor umešnost narodnih graditelja iz okoline Kraljeva, Negotina, Čačka, Požege, Požarevca, Sirogojna...

- Nekih od ovih kuća, koje sam pre mnogo godina snimio, više nema. Zato sam deo izložbe posvetio staramajkama kao čuvarima ognjišta. Naša sela su poluprazna i kad one odu, nikog biti neće, osim ako se nešto sistemski ne preduzme - kaže nam.

Tokom izložbe arheolog Dragan Jacanović održao je predavanje o istoriji graditeljstva na teritoriji Srbije od praistorije do novijih dana.

- Kuća se gradila jednom za celu generaciju. Najvažnije je bilo odabrati zdravo mesto gde će se zidati. Biralo se posmatranjem prirode u okruženju. Moralo je da bude suvo, stabilno, da se u blizini nalaze izvori pitke vode. Običaji koji nama danas izgledaju nerazumljivi, igrali su bitnu ulogu. Na livadu, gde je domaćin nameravao da zida kuću, puštane su ovce da prenoće. Gradilo se tamo gde je stado odabralo da zanoći. Ostavljani su kamenovi da prenoće, i ako je ujutru ispod njih bilo buba, tu se gradilo. U suprotnom se odustajalo. Biralo se mesto gde raste dobro bilje, gde nema štetočina. Ljudi su umeli da osluškuju prirodu i čitaju njene znake - kaže Jacanović.

STAMENE I OTPORNE NA NEPOGODE

ARHEOLOG Jacanović je zapazio da Kostićeve fotografije prikazuju da su kuće građene od materijala karakterističnog za određene krajeve:

- Od čega god da su građene, te kuće su pružale sigurnu zaštitu od hladnoće. Ti stari objekti, građeni od prirodnih materijala iz okruženja, otporni su na zemljotrese i druge vremenske neprilike.