POZORIŠNA KRITIKA: Igramo (se) "Mizantropa"

Do kraja ovog eksperimenta, koji, najpre, nije napisao Žan-Batist Poklen Molijer u 17. veku (samo prvu scenu), nikakva naročita ženska prava, ugrožena dvoličnošću i licemerjem se ne zastupaju, niti brane. Ovaj komad, uostalom, ne pruža pravu podršku za nameru autora da ga upotrebe u žensku korist. Alsest prezire ljudski rod, ne samo žene, i one su, i ovde, zloupotrebljene ništa više nego muškarci, naročito posle prve scene, kada se radnja prebacuje u pozorište, gde se rekonstruišu (najmanje dekonstruišu) odnosi "iza scene", što publika (naj)voli.

Dramaturg u duši vašeg pozorišnog kritičara se, kratko, ponadao da će skok u današnju pozorišnu realnost doneti istinite ispovesti, koje bi glumci na sceni (Ljubinka Klarić, Isidora Simijonović, Marija Pikić, Ljubomir Bulajić, Amar Ćorović, Stojan Đorđević, Miloš Lazarov) prezentirali "na zadatu temu" - mizantropije prema pojavama, strastima i ljudima sa kojima živimo. Tada bi bilo zanimljivo da čujemo šta Klarić, kao prvakinja teatra, ima da kaže u trenucima iskrenosti o mladim kolegama. Ovako, čitava se igrarija (ne mnogo više od tog) svodi na mladalačku, studentsku vežbu, u kojoj se klasika "dekonstruiše" sadašnjicom, pa još u tako intrigantskoj sredini, kao što je pozorište.

"Ćaos", upućeno publici, kako glumica, u ulozi Alsesta, prelazi iz klasike u modernu, dekostimirajući se uzalud, jer ostaje muškarac, jeftin je i naivan način da se prirodno, motivisano i opravdano pretopi francusko buržoasko društvo, niske strasti i mrz prema nepodopštinama u današnjicu, koja je oličenje svega toga. Dva duga sata trajanja ove igre deluje nemotivisano, oneobičeno po svaku cenu, smešno na trenutke, ali nimalo analitično, niti opominjuće.

Svi glumci, kao likovi i sami sobom su spretni, počesto karikaturalni, prilično spontani i predani ideji reditelja da se igra igra u igri, da se "Mizantrop" predstavi samo kao povod, ali nam je promakao cilj - čemu?

Za koja to ugrožena ženska prava se borila (i izborila) gospođa Alsest, ako je već to glavni alat ove zamisli?

Zanimljiva muzika (Demolijer song, aranžman, bubnjevi, bas) delo je Nikole Mijuškovića i Emilije Đorđević. Kompozitor je bila Julija Kasteluči.