POMERIO JE GRANICE FILMA Bardo: Stvorio je "Prezir" i do poslednjeg daha se pridružio nebeskom svodu zvezdanih stvaralaca

Borac protiv svega konvencionalnog zauvek se etablirao u filmskoj estetici već svojim prvim filmom "Do poslednjeg daha" snimljenom 1960. godine, koji je postao etalon u registru svetske kinematografije. Usledili su "Žena je žena", "Živeti svoj život", "Mali vojnik", "Karabinjeri", "Prezir", "Neobična banda", "Udata žena", "Ludi Pjero", "Kineskinja", "Sve je u redu", "Spasavaj se ko može", "Naša muzika", "Zbogom jeziku"...

Nadaleko čuveni francusko-švajcarski reditelj rođen je u sedmom pariskom arondismanu 1930. godine. Detinjstvo mu je bilo obeleženo životom između dve zemlje. Njemu se to dopadalo.

- Moj otac je za prelaz sa švajcarske na francusku obalu imao brod koji se zvao "Povezna crtica". To me je obeležilo. I ja tu crticu imam između moja dva imena - rekao je jednom prilikom Žan-Lik Godar.

Prijatelj Fransoa Trifoa, poslednji predstavnik novog talasa, s filmom se zbližio čitajući kritičke tekstove još kao srednjoškolac. Prodavao je krišom knjige iz porodične biblioteke, zbog čega se posvađao s familijom, do te mere da nije bio poželjan na majčinoj sahrani.

Već prvim dugim metrom dao je pečat istoriji filma.

- Zaista je napravljen kao reakcija na praktično sve što se nije radilo. Odgovarao je ideji da se pokaže da je sve dozvoljeno - objašnjavao je pristup snimanju ostvarenja "Do poslednjeg daha".

Sve je bilo neobično za to doba, uključujući i način na koji je angažovao glumca za glavnu mušku rolu. Sreo je Belmonda na ulici, pozvao ga da dođe u njegovu hotelsku sobu, bez ikakvog pisanog dijaloga, i obrati se direktno kameri, uz poruku:

- Radi šta hoćeš, videćemo šta ću od toga napraviti.

Agent je Belmondu zabranio da to uradi, jer je mislio da će mu uništiti karijeru. Ali, glumac je imao osećaj. Niko nije verovao da će od toga ispasti jedan od najvećih svetskih filmova. Sve uz pomoć "štapa i kanapa", ali s jasnom idejom u glavi da se pomere norme. Ostvarenje je odmah proglašeno remek-delom uz pozitivan šok i uspeh kod publike i kritike.

Nikad nije stajao, stalno je inovirao. Kada su mu tražili da snimi golu Brižit Bardo, njene obline je sakrio iza senki draperije. Producenti su ga se plašili, nisu znali šta mogu da očekuju. Improvizovao je dijaloge, šaputao glumcima iznenada smišljene replike, oslanjao se na nepresušni lični izvor velikog erudite, skidao kameru sa stalka da oseti damare života.

Malo reditelja može da se pohvali takvom filmografijom, remek-delima, eksperimentalnim, osporavanim i hvaljenim u isti mah. I danas ima onih koji ne razumeju Godarove filmove. Izazivao je polemike, inspirisao nove generacije. Zvali su ga "čovek film".

Bio je oličenje permanentne revolucije. Došao je pre šezdeset osme, ali je već donosio sa sobom vetrove promena. Vezao je politiku i film. U ostvarenju "Kineskinja" prati maoističkog pristalicu i kritikuje potrošačko društvo s omladinom koja se dosađuje. Evropa i Nemačka moraju da kleknu pred Grčku i kažu joj hvala, govorio je u jeku finansijske krize koja je zahvatila kolevku evropske civilizacije.

- Zapad mnogo duguje Grčkoj. Ko je izmislio logiku? Aristotel. On je formulisao veliko "dakle". Koristimo ovu reč milion puta, kada donosimo najvažnije odluke. Ako svaki put kada upotrebimo tu reč platimo deset evra, kriza će se završiti u jednom danu. Svaki put kada Angela Merkel kaže Grcima: "Pozajmili smo vam dosta novca, morate, dakle, da platite", morala bi da plati tantijeme za tu reč - govorio je.

Stao je, svojevremeno, i u odbranu Romana Polanskog.

S godinama, sve više je uranjao u eksperimentalne filmove. Godine 2018. dobio je Specijalnu Zlatnu palmu za "Knjigu slika" i celokupno delo. Oduševljenoj publici obratio se videom preko - telefona. Skromnost i modernizam u isto vreme, i u tom dobu.
Emanuel Makron je preko "Tvitera" odao počast Godaru, ističući da se radi o "nacionalnom trezoru" i "pogledu genija".

- Najinovativniji filmski stvaralac novog talasa, osmislio je intenivno modernu i slobodnu umetnost - napisao je između ostalog francuski predsednik.

Nadahnuto se od reditelja filma u kome je glumila 1963. oprostila i Brižit Bardo:
- Godar je stvorio "Prezir" i do poslednjeg daha se pridružio nebeskom svodu zvezdanih stvaralaca.

Reinkarnacija totalnog filma, u smrti besmrtan, živa legenda, snaga slike, najveći reditelj svih vremena, držalac kolektivne svesti, umetnik romantičnog temperamenta, pronalazač drugačije lepote, genije provokacije, stvaralac estetike i naracije sedme umetnosti - neki su od komentara na društvenim mrežama.

Krasila ga je jednostavnost. Čak je i vest o njegovoj smrti supruga An-Mari Mjevil saopštila kratko, uz poruku da će biti kremiran, bez zvanične ceremonije. Za sebe je, jednostavno, govorio da je "marginalac". Skroman, mrzeo je svečanosti. Početkom osamdesetih tako je odbio medalju Reda nacionalnih zasluga.

- Ne volim da me stavljaju u bilo kakav red i ne mislim da imam zasluge - odgovorio je tada.