POD ISTOM SVEĆOM SVETAC I PESNIK: Dvojica Velimirovića u antologiji pesama o Svetoj Petki

Raduje se zbog toga Garač planina, "zagarački Kilimandžaro", postojbina Velimirovića!

Hadži Bogoljub Velimirović, pesnik srpski iz Crne Gore, kako kaže, moli se za svoju rodbinu, prijatelje i sve dobre ljude u svetinjama svoje vere pravoslavne, širom sveta. Bilo da se nađu na Golgote visu u Svetoj zemlji, na Hilandaru, u Visokim Dečanima, hramovima svoje Podgorice.

- Lepo je biti u društvu svetitelja o kome sam napisao toliko pesama, a još bratstvenik! I zato ogromna zahvalnost Ljiljani Habjanović Đurović koja se pobrinula da dvojici Velimirovića ne bude tesno u njenom delu. A obojica pevamo o našoj duhovnoj zaštitnici Svetoj Petki, krsnoj slavi oko čije se sveće sabira naše bratstvo. Još kao dete učio sam i naučio o njoj mnogo toga na ognjištu roditeljskog doma. Kao dete čudio sam se zašto smo praznik zvali Petkov dan. Kasnije, sa godinama, sam, naravno, shvatio. Pesma "Tropar Prepodobnoj majci Paraskevi" napisana je iz srca i to baš na slavi - 27. oktobra:

- Uz Božić i Vaskrs, još od malih nogu/Gledah Svetu Petku, idoh ka Ostrogu.
Naš sagovornik ukazuje na veličinu Svetog Nikolaja Velimirovića, njegovo ogromno delo za svetosavski srpski rod.

- Duhovno je jačao Srbe ma gde da su živeli. Nije klonuo ni kada je zajedno sa patrijarhom Gavrilom Dožićem utamničen u zloglasni logor Dahau. Uspeo je čak i da nemačke oficire i vojnike okrene veri! Za Svetog Nikolaja važi narodna izreka: Ko na njega padne razbiće se, a na koga on padne - razbiće ga - naglašava Velimirović.

Sveta Petka je srpskog porekla rođena u Epivatu, između Silinavrije i Carigrada. Njeni roditelji, imućni i pobožni hrišćani, imali su jednog sina Jevtimija koji se, još za života roditelja zamonašio, a kasnije postao znameniti episkop maditski. Po smrti roditelja, devica Petka napustila je roditeljski dom i započela podvižnički život. Otišla je najpre u Carigrad, a potom, do svoje starosti, živela u Jordanskoj pustinji u postu i molitvi prošavši nebrojena iskušenja i patnje. Upokojila se u 11. veku, dve godine po povratku u rodni Epivat. Njene čudotvorne mošti, tokom vremena prenošene su u Carigrad, Trnovo, opet u Carigrad, a odatle u Beograd. Sada počivaju u Rumuniji u gradu Jašiju.

- U knjizi su se našle pesme dvojice monaha: Svetog vladike Nikolaja, po čijem sam stihu nazvala zbirku, i Kleope (Stefanovića), koji je u to vreme služio kraj moštiju Svete Petke u gradu Jašiju u Rumuniji. U proleće 2021. godine odlučila sam da objavim treće izdanje, ovoga puta dopunjeno stihovima pesnika koji nisu zastupljeni u prva dva izdanja, i stihovima pesnika iz Crne Gore - objašnjava priređivač ove antologijske zbirke Ljiljana Habjanović Đurović.