SRBIJU PREZIRU, PARE UZIMAJU: Pozorišta širom otvorila vrata rediteljima iz regiona, godinama doslednim u oštroj osudi naše zemlje

A u "didaskaliji" bi moglo da piše da je reč o predstavi koja je 2013. godine trebalo da učestvuje na Sterijinom pozorju, ali je rediteljka rešila da bojkotuje festival posle najave organizatora da će ga otvoriti Emir Kusturica, pa im u otvorenom pismu poručuje da se na taj način Pozorje "ideološki jasno opredeljuje, pristaje na nacionalističku retoriku i daje joj legitimitet". I dodaje:

- Kao umetnice i umetnici, kao građanke i građani, imamo etičku dužnost da se svim sredstvima koja su nam na raspolaganju borimo protiv nacionalističke truleži i retorike. Na nama je da zauzmemo jasan stav i da vladajućim političkim strukturama damo do znanja da nećemo klimati glavom na pokušaje da se i umetnost iskoristi kao sredstvo ideološke propagande. Da bismo se bavili umetnošću, trebamo hodati ispravljene kičme, svesni posledica svojih odluka.

Usput moli organizatore da njenu predstavu izuzmu iz takmičarskog programa, mada je rađena u koprodukciji Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice, Hartefakta i Bitef teatra iz Beograda. Rediteljkin protest je uvažen, pozorišnici nisu imali zamerke, pa je Spahićeva dve godine kasnije režirala "Natatorijum" u Narodnom pozorištu Subotica, a iste godine i "Kokoš" (u hrvatsko-bosansko-srpskoj koprodukciji) kao deo trilogije "Janje/Kokoš/Orao". I, ništa sporno.

Naprotiv, renomiranoj rediteljki širom su otvorena vrata Ateljea 212. Valjda smo za protekle decenije već naučili da umetnost nema granice i da ako više ne postoji SFRJ, postoji region i eks jugoslovenski kulturni prostor. Nagledali smo se na gostovanjima (a i kod kuće) toliko dokumentarističkih predstava o univerzalnom zlu iz bliske prošlosti u kojem su, doduše, glavni protagonisti obično bili Srbi.

I zato, neka i dalje "cveta hiljadu cvetova" (omiljena floskula beogradskog pozorišnog vokabulara), ali je jedno pitanje, ipak, ostalo sporno: šta se desilo sa stavom Selme Spahić, pa je posle devet godina promenila mišljenje? Jer, bila je izričita kako je važno vladajućim političkim strukturama "dati na znanje". Danas, i dalje "svesna posledica svojih odluka", u institucionalnom pozorištu (čiji je osnivač i finansijer Grad Beograd) od tih istih vladajućih struktura očekuje za svoj rad - honorar. Moguće da je zaključila da se u međuvremenu promenila "nacionalistička trulež i retorika", ili da je Balkan postao dovoljno otvoren za sve "cvetove".

Pre tri meseca, upravo protiv "Otvorenog Balkana" glas je digao njen kolega, pozorišni reditelj i dramaturg Jeton Neziraj, otkrivajući da je zbog ovog projekta Edi Rama izgubio popularnost na Kosovu:

- Srbija je izvor krize devedesetih, i danas je izvor najvećih kriza u regionu - rekao je Jeton, objašnjavajući zašto Kosovo odbija da se priključi ovom projektu i dodao: - Ljudi tamo smatraju da za ovih dvadeset godina odavde nije došla neka vredna ideja, pa imaju svoje sumnje koje vezuju za srpski svet.

Niko ni Albancima, ni Jetonu Neziraju ne može uskratiti pravo da ima "svoje sumnje koje vezuju za srpski svet". Ipak, pomalo čudi da je sa svim sumnjama raščistio kada je u državnom Ateljeu 212, u koprodukciji sa njujorškim "Teatrom La Mama" i prištinskim "Kendra", postavio na scenu (i to sa uspehom) predstavu "Balkan Bordelo". Potom je radio novu dramu "Handke, projekat" (čiji je jedan od mnogobrojnih producenata Hartefakt) sa podnaslovom "Pravda za Peterove gluposti". U razgovoru za "Al Džaziru" naglasio je da su u predstavi bili jasni, da njome poručuju da je Handke fašista jer je "manipulisao istinom i činjenicama koji pružaju opštu sliku rata u Bih", dodajući da je problem što je dobio Ibzenovu, a potom i Nobelovu nagradu... I (već očekivano) "umesto da Srbija promoviše ljude koje su bili protiv rata, Handke je afirmisao zločince i ljude poput Emira Kusturice koji su, simbolički rečeno, inženjeri rata i genocida".

Na pitanje da li je zadovoljan prijemom predstave u Prištini i Beogradu, Jeton u istom razgovoru odgovara:

- U Prištini je bilo dobro, ali smo imali utisak da igramo ljudima koji su pripremljeni i koji dele s nama identične vrednosne stavove. Važno je da i oni saznaju više, da se ovakve stvari ne bi ponavljale. Siguran sam da ćemo i u Sarajevu naići na dobar prijem. Sinoć je u Bitefu bilo dobro, jeste da se u početku osetio strah i kod glumaca i kod publike. Prošlo je dobro. Dobro za Srbiju.

Da, nesporno da je dobro za Srbiju da (bar u početku) oseti strah, i kod glumaca i kod publike. Zato je lekovito da mu se i ubuduće otvore vrata: na beogradskim scenama odavno važi pravilo - "kad te pljunu, ti reci da je kiša".