EVROPA NEMA MUDROSTI: Velika je greška Ruse smatrati neprijateljima

Posrednik u tom dugo čekanom susretu bila je promocija Portanteove knjige "Alen Ginsberg - Druga Amerika" posvećene američkom pesniku, filozofu i jednom od predvodnika generacije "bitnika" pedesetih i globalnog fenomena hipi pokreta iz šezdesetih godina.

Dan uoči beogradske promocije, u letnjoj bašti najstarijeg novosadskog hotela "Vojvodina" (1854), Portante nam otkriva anegdotu o jedinom susretu sa Ginsbergom u Skoplju 1986. godine, uoči Pesničkih večeri u Strugi. Po izlasku iz aviona, sagovornik "Novosti" ugledao je mnoštvo kamera i foto-aparata i pomislio da njega čekaju "jer na jugoslovenskom tlu, izgleda, poštuju pesnike".

- Prošli su pored mene kao da sam vazduh i sjatili se oko proćelavog čoveka prosede brade. Sutradan sam u novinama pročitao naslov "Alen Ginsberg, Zlatni venac struških večeri". U društvu kubanske pesnikinje Marilin Bobes prišao sam mu naredne večeri i slušao kako sa divljenjem opisuje slavnog gerilca ubijenog u Boliviji kojem je posvetio svoju "Elegiju o Če Gevari" - priseća se Portante susreta posle kojeg se posvetio dugogodišnjem istraživanju Ginsbergovog života (1926-1997) kako bi napisao njegovu biografiju koju je u prevodu na srpski Kristine Bojanović objavila prošle godine IK "Karpos."

*Kako biste ukratko opisali suštinu Ginsbergove ličnosti?

- Možda baš onako kako ga je u predgovoru mojoj knjizi okarakterisala Ane Valdman: bio je pesnik, vodič i čuvar druge podzemne Amerike, one koja možda nikada ne bi ugledala svetlost, niti osvojila maštu ljudi, da njegova poezija, angažovanje i ličnost nisu položili račun za to.

*U svojih pedesetak knjiga - romana, priča, drama, eseja, poezije - istraživali ste temu identiteta. Prevodite sa italijanskog, španskog, nemačkog i engleskog. Koji od tih jezika osećate kao svoj?

- Poreklom sam Italijan, ali moj jezik nije više italijanski, a još uvek moj nije ni francuski. Kada me pitaju na kom jeziku govorim, ja kažem da je to jezik kita, sisara koji je umesto kopna za stanište izabrao more i postepeno počeo da se menja, ali zadržao je svoja pluća kao uspomenu na zavičaj. Moja pluća su moj italijanski jezik. U Luksemburgu sam imao tri opcije - nemački, francuski i takozvani luksemburški jezik. Nijedan me nije zadovoljio. Uzeo sam svoj italijanski i sakrio ga u francuskom. To objašnjava i zašto sam prvu knjigu objavio tek kao tridesettrogodišnjak.

*Pisci i čitaoci brinu da bi era novih tehnologija mogla da potisne knjigu. Jeste li vi među njima?

- Ne, ja sam optimista. Svako vreme imalo je svoje instrumente. U početku smo pisali perom, mastilom, pa pisaćom mašinom, hemijskom olovkom i danas pomoću kompjutera. To su samo alati. Sve to zajedno ne predstavlja prepreku za samu književnost. Dok postoji čovek, postojaće i knjiga, svejedno u kakvom obliku.

*Jeste li optimista i povodom aktuelne globalne krize?

- Svet je u lošem stanju i treba da se promeni. Kriza je bilo i ranije, setimo se samo svetskih ratova. Filozofi su se pitali - ima li budućnosti posle Aušvica i Hirošime, posle bombardovanja Jugoslavije, takođe. Kada se nađe unutar tog pakla, čovek pomisli da je budućnost sagorela u požaru ludila. Ali, pokazalo se da ona vaskrsava iz svakog pepela.

*Kakva budućnost će "vaskrsnuti" iz rata u Ukrajini?

- Ovo je velika politička i ekonomska kriza. Pesimistično je ako ljudi ne žele da se menjaju, a ako ta želja ipak postoji, ima mesta optimizmu. U ratu u Ukrajini Evropa je podređena Americi. "Stara dama" nema snage da se odupre američkoj dominaciji i njenoj ekonomskoj okupaciji još od 1945. Ali tada su postojala dva bloka, a Amerika je svetu nametnula globalizaciju. Sve to je dovelo do današnje krize. Kina je ekonomski dostigla Ameriku i sada imamo dva bloka - SAD i Kinu, Rusija je u sredini, a Ukrajina je, nažalost, kolateralna šteta.

*U čemu Evropa greši?

- Da su Evropljani mudriji, oni bi na svoju stranu privukli Rusiju i Stari kontinent bi bio snažniji. Velika je greška Ruse smatrati neprijateljima. Ovako, ovo je samo prelazni period. Svet živi u iščekivanju sukoba Kine i Amerike, a najveći gubitnik biće Evropa.

*Da li su vam ovi događaji inspirativni za novu knjigu?

- Interesantno pitanje, ali meni kao i većini pisaca potrebna je vremenska distanca da bismo se osvrnuli na velike istorijske događaje. Ja se u svojim novelama još uvek bavim Drugim svetskim ratom.

PRIZNANjA NA SVIM JEZICIMA

PORTANTEU su dodeljene mnoge prestižne književne nagrade uključujući Međunarodnu nagradu frankofonije Benjamina Fondana, evropsku nagradu "Petrarka", nagradu "Alen Boske", a juna ove godine i priznanje međunarodnog festivala poezije u Montrealu. Njegova knjiga poezije L'Etrange langue ovenčana je 2003. prestižnom Malarmeovom nagradom za poeziju, a iste godine dobio je i francusko priznanje za celokupno spisateljsko delo. Nagrade ga nisu mimoišle ni u Italiji i Luksemburgu.